Prosečna potrošačka korpa u junu 2012. godine vredela je oko 58.432 dinara, a u junu ove godine bila je viša za oko 42.000 dinara u odnosu na taj period i iznosila je oko 100.003 dinara.
U junu 2012. prosečna zarada iznosila je 42.335 dinara, da bi u junu ove godine dosegla iznos od oko 85.539 dinara. Razlika između tadašnjih i sadašnje prosečne zarade je oko 43.000 dinara, gotovo isto kao i razlika između prosečnih potrošačkih korpi u datom vremenskom razdoblju.
Shodno takvom statističkom pregledu i analizi prosečnih plata i potrošačkih korpi u Srbiji, u Savezu samostalnih sindikata Srbije podsećaju da se onda ne može govoriti o rastu standarda u Srbiji.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza, ističe da uporedo sa rastom zarada u zemlji sve vreme rastu i troškovi života, zbog čega je krajnje nefer govoriti samo o rastu zarada. “Sasvim je normalno da rastu plate, nema razloga da se to toliko potencira u javnosti, posebno zato što nadležni nikada ne kažu koliko iznose naši troškovi života i koliko oni realno rastu. A rastu uporedo sa zaradama, pa se pitamo kakav je to onda uspeh”, ističe Vuković, potkrepljujući svoje konstatacije najnovijim statističkim podacima koji, kako kaže, „ne lažu”.
“Zašto se ne kaže da je junska minimalna potrošačka korpa 52.155 dinara, a minimalac za ovu godinu 40.020 dinara, odnosno da je ta korpa skuplja za oko 100 evra od minimalne zarade i da je tako svake godine?”
U toj korpi za prethodni desetak godina ni za gram nije porastao kvalitet proizvoda, niti količina voća, povrća, hleba, mesa, mleka, slatkiša, sokova, vode… Primera radi, svaki član tročlane porodice dnevno ima pravo da popije 0,07 decilitara tečnosti, kaže Vuković, podsećajući da je u prethodnih 11 godina, odnosno od 2012. pa naovamo, minimalna potrošačka korpa porasla za 21.000 dinara (u junu 2012. bila je 30.949 dinara), a minimalac za 20.000 dinara (u junu 2012. bio je 20.010 dinara).
“Dakle, pričati kako zarade rastu jedna je strana medalje, jer za te zarade ništa ne možemo da kupimo više nego što smo mogli ranije. Od 2012. do sada nismo se faktički pomerili ni makac, jer je razlika između minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe ista i iznosi oko 12.000 dinara ili više od 100 evra. Svojom zaradom, dakle, toliko kaskamo u odnosu na minimalne troškove života”, navodi on. I potpisnice Deklaracije o plati za život kažu da su i lane upozoravali državu da je prošlogodišnje povećanje minimalne cene rada od 14 odsto značajno zaostajalo za inflacijom koja je počela da raste još 2021, a ne zaustavlja se do danas.
“Inflacija se najpogubnije odrazila upravo na slojeve stanovništva sa najnižim primanjima, što posebno dolazi do izražaja kada se pogleda rast cena hrane i drugih osnovnih životnih potrepština koji daleko prevazilaze opšti nivo inflacije”, navode potpisnice u pismu adresiranom na Vladu Srbije.
Ističu da privatne kompanije iz godine u godinu ostvaruju sve veće profite, pa su tako tokom 2022. ostvarile čist profit u vrednosti od 7,3 milijardi evra, što je oko 12 odsto BDP-a. I maloprodajni trgovinski lanci koji kontrolišu najveći deo našeg tržišta, u jeku inflatornog talasa, podigli su marže i zabeležili značajan rast neto dobiti. Istovremeno, zarade radnika u maloprodajnim objektima mahom su ostale na nivou minimalne zarade ili tek nešto iznad nje – podsećaju i dodaju da se u istoj godini broj stanovnika koji žive u apsolutnom siromaštvu povećao na 11,4 odsto.
“To znači da oko 780.000 ljudi u Srbiji živi sa manje od 12.695 dinara mesečno. Ovi podaci ukazuju na nužnost poboljšanja životnog standarda najsiromašnijih slojeva stanovništva, odnosno demantuju višegodišnju mantru institucija da ‘para nema’”, navode potpisnice.
Izvor:Politika
U junu 2012. prosečna zarada iznosila je 42.335 dinara, da bi u junu ove godine dosegla iznos od oko 85.539 dinara. Razlika između tadašnjih i sadašnje prosečne zarade je oko 43.000 dinara, gotovo isto kao i razlika između prosečnih potrošačkih korpi u datom vremenskom razdoblju.
Shodno takvom statističkom pregledu i analizi prosečnih plata i potrošačkih korpi u Srbiji, u Savezu samostalnih sindikata Srbije podsećaju da se onda ne može govoriti o rastu standarda u Srbiji.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza, ističe da uporedo sa rastom zarada u zemlji sve vreme rastu i troškovi života, zbog čega je krajnje nefer govoriti samo o rastu zarada. “Sasvim je normalno da rastu plate, nema razloga da se to toliko potencira u javnosti, posebno zato što nadležni nikada ne kažu koliko iznose naši troškovi života i koliko oni realno rastu. A rastu uporedo sa zaradama, pa se pitamo kakav je to onda uspeh”, ističe Vuković, potkrepljujući svoje konstatacije najnovijim statističkim podacima koji, kako kaže, „ne lažu”.
“Zašto se ne kaže da je junska minimalna potrošačka korpa 52.155 dinara, a minimalac za ovu godinu 40.020 dinara, odnosno da je ta korpa skuplja za oko 100 evra od minimalne zarade i da je tako svake godine?”
U toj korpi za prethodni desetak godina ni za gram nije porastao kvalitet proizvoda, niti količina voća, povrća, hleba, mesa, mleka, slatkiša, sokova, vode… Primera radi, svaki član tročlane porodice dnevno ima pravo da popije 0,07 decilitara tečnosti, kaže Vuković, podsećajući da je u prethodnih 11 godina, odnosno od 2012. pa naovamo, minimalna potrošačka korpa porasla za 21.000 dinara (u junu 2012. bila je 30.949 dinara), a minimalac za 20.000 dinara (u junu 2012. bio je 20.010 dinara).
“Dakle, pričati kako zarade rastu jedna je strana medalje, jer za te zarade ništa ne možemo da kupimo više nego što smo mogli ranije. Od 2012. do sada nismo se faktički pomerili ni makac, jer je razlika između minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe ista i iznosi oko 12.000 dinara ili više od 100 evra. Svojom zaradom, dakle, toliko kaskamo u odnosu na minimalne troškove života”, navodi on. I potpisnice Deklaracije o plati za život kažu da su i lane upozoravali državu da je prošlogodišnje povećanje minimalne cene rada od 14 odsto značajno zaostajalo za inflacijom koja je počela da raste još 2021, a ne zaustavlja se do danas.
“Inflacija se najpogubnije odrazila upravo na slojeve stanovništva sa najnižim primanjima, što posebno dolazi do izražaja kada se pogleda rast cena hrane i drugih osnovnih životnih potrepština koji daleko prevazilaze opšti nivo inflacije”, navode potpisnice u pismu adresiranom na Vladu Srbije.
Ističu da privatne kompanije iz godine u godinu ostvaruju sve veće profite, pa su tako tokom 2022. ostvarile čist profit u vrednosti od 7,3 milijardi evra, što je oko 12 odsto BDP-a. I maloprodajni trgovinski lanci koji kontrolišu najveći deo našeg tržišta, u jeku inflatornog talasa, podigli su marže i zabeležili značajan rast neto dobiti. Istovremeno, zarade radnika u maloprodajnim objektima mahom su ostale na nivou minimalne zarade ili tek nešto iznad nje – podsećaju i dodaju da se u istoj godini broj stanovnika koji žive u apsolutnom siromaštvu povećao na 11,4 odsto.
“To znači da oko 780.000 ljudi u Srbiji živi sa manje od 12.695 dinara mesečno. Ovi podaci ukazuju na nužnost poboljšanja životnog standarda najsiromašnijih slojeva stanovništva, odnosno demantuju višegodišnju mantru institucija da ‘para nema’”, navode potpisnice.
Izvor:Politika
