U Beogradu je 22. septembra 2026. godine, u Kući Ujedinjenih nacija, održana radionica „Pravni okvir za platformski rad na Zapadnom Balkanu – inspirisan Konvencijom 193 MOR i Direktivom EU o unapređenju uslova rada u platformskom radu“, posvećena izazovima regulisanja sve zastupljenijih oblika rada putem digitalnih platformi. Skup je organizovan pod pokroviteljstvom projekta EU/MOR „Unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu i inspekcije rada u Republici Srbiji“.
U uvodnom delu učesnicima su se obratili predstavnici Ministarstva za rad, sindikata, poslodavaca i Međunarodne organizacije rada, među kojima i sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Slađan Bobić. Centralno pitanje skupa bilo je zbog čega je regulisanje platformskog rada važno za vlade, sindikate i poslodavce na Zapadnom Balkanu.
Posebna pažnja posvećena je Konvenciji MOR broj 193 o dostojanstvenom radu u ekonomiji platformi i Direktivi EU o unapređenju uslova rada u platformskom radu, kao i mogućnostima njihovog uticaja na nacionalna zakonodavstva država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. O regionalnim iskustvima i mogućnostima usklađivanja zakonodavstva razgovarali su predstavnici tripartitnih konstituenata MOR i civilnog društva sa Zapadnog Balkana.
Konvencija 193 predstavlja prvi međunarodni standard rada koji se bavi uticajem novih tehnologija na rad i polazi od potrebe da tehnološki razvoj prati odgovarajuća zaštita ljudi koji rade putem digitalnih platformi. Ona obuhvata radnike bez obzira na to da li imaju formalni radni odnos, uključujući samozaposlene, i prepoznaje značaj tripartitnog socijalnog dijaloga u uređivanju novih oblika rada.
Među ključnim pitanjima koje Konvencija uređuje nalaze se osnovna prava na radu, bezbednost i zdravlje na radu, pravilno utvrđivanje radnog statusa, naknada za rad, socijalna zaštita, zaštita ličnih podataka i privatnosti, uticaj algoritamskog i automatizovanog upravljanja, uslovi angažovanja, deaktiviranje naloga, rešavanje sporova i delotvorna pravna zaštita.
Za sindikate je posebno važno pitanje pravilnog utvrđivanja statusa ljudi koji rade putem platformi. Konvencija predviđa da se pri utvrđivanju postojanja radnog odnosa prvenstveno polazi od činjenica koje se odnose na stvarno obavljanje rada i način plaćanja, uz uvažavanje specifičnosti platformskog rada.
Stav Saveza samostalnih sindikata Srbije je da razvoj novih tehnologija i novih oblika rada ne sme da dovede do smanjivanja radnih i socijalnih prava. Neophodno je dalje prilagođavanje radnog zakonodavstva kako bi svi koji rade, bez obzira na pravni oblik njihovog angažovanja i način na koji dolaze do posla, imali odgovarajuću radnopravnu i socijalnu zaštitu. Posebno je važno omogućiti radnicima na platformama pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje, pristup informacijama koje utiču na njihov rad i zaradu, kao i zaštitu od netransparentnih odluka koje se donose putem algoritama.
Cilj mora biti da digitalizacija tržišta rada ne stvara novu kategoriju radnika bez odgovarajuće zaštite, već da tehnološki napredak prati dostojanstven rad, pravična zarada, bezbedni uslovi rada, socijalna sigurnost i puno ostvarivanje sindikalnih i radnih prava.
U uvodnom delu učesnicima su se obratili predstavnici Ministarstva za rad, sindikata, poslodavaca i Međunarodne organizacije rada, među kojima i sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Slađan Bobić. Centralno pitanje skupa bilo je zbog čega je regulisanje platformskog rada važno za vlade, sindikate i poslodavce na Zapadnom Balkanu.
Posebna pažnja posvećena je Konvenciji MOR broj 193 o dostojanstvenom radu u ekonomiji platformi i Direktivi EU o unapređenju uslova rada u platformskom radu, kao i mogućnostima njihovog uticaja na nacionalna zakonodavstva država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. O regionalnim iskustvima i mogućnostima usklađivanja zakonodavstva razgovarali su predstavnici tripartitnih konstituenata MOR i civilnog društva sa Zapadnog Balkana.
Konvencija 193 predstavlja prvi međunarodni standard rada koji se bavi uticajem novih tehnologija na rad i polazi od potrebe da tehnološki razvoj prati odgovarajuća zaštita ljudi koji rade putem digitalnih platformi. Ona obuhvata radnike bez obzira na to da li imaju formalni radni odnos, uključujući samozaposlene, i prepoznaje značaj tripartitnog socijalnog dijaloga u uređivanju novih oblika rada.
Među ključnim pitanjima koje Konvencija uređuje nalaze se osnovna prava na radu, bezbednost i zdravlje na radu, pravilno utvrđivanje radnog statusa, naknada za rad, socijalna zaštita, zaštita ličnih podataka i privatnosti, uticaj algoritamskog i automatizovanog upravljanja, uslovi angažovanja, deaktiviranje naloga, rešavanje sporova i delotvorna pravna zaštita.
Za sindikate je posebno važno pitanje pravilnog utvrđivanja statusa ljudi koji rade putem platformi. Konvencija predviđa da se pri utvrđivanju postojanja radnog odnosa prvenstveno polazi od činjenica koje se odnose na stvarno obavljanje rada i način plaćanja, uz uvažavanje specifičnosti platformskog rada.
Stav Saveza samostalnih sindikata Srbije je da razvoj novih tehnologija i novih oblika rada ne sme da dovede do smanjivanja radnih i socijalnih prava. Neophodno je dalje prilagođavanje radnog zakonodavstva kako bi svi koji rade, bez obzira na pravni oblik njihovog angažovanja i način na koji dolaze do posla, imali odgovarajuću radnopravnu i socijalnu zaštitu. Posebno je važno omogućiti radnicima na platformama pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje, pristup informacijama koje utiču na njihov rad i zaradu, kao i zaštitu od netransparentnih odluka koje se donose putem algoritama.
Cilj mora biti da digitalizacija tržišta rada ne stvara novu kategoriju radnika bez odgovarajuće zaštite, već da tehnološki napredak prati dostojanstven rad, pravična zarada, bezbedni uslovi rada, socijalna sigurnost i puno ostvarivanje sindikalnih i radnih prava.
