Da ta suma ne samo da nekog ne čini pripadnikom više klase već da mu, umesto toga, jedva obezbeđuje skroman životni standard prvo su ocenili brojni komentatori na društvenim mrežama a potom i pripadnici sindikalnog pokreta koji su, kako tvrde, ostali zapanjeni ovom izjavom.
Ako se uzme u obzir da je zvanična prosečna zarada u Srbiji oko 83.000 dinara, a da je iznos prosečne potrošačke korpe oko 97.000 dinara, a minimalne 52.000 dinara (što je za jedva oko dve hiljade dinara više od medijalne, to jest najčešće zarade) te da je inflatorna stopa visoka, zaista je razumljivo da računica Žarković mnogima deluje zbunjujuće i diskutabilno.
Ona pak u izjavi za Danas objašnjava da se do iznetih podataka dolazi na osnovu za to predviđene metodologije.
“Srednja klasa se računa kao dohodak između dve trećine i dvostruke vrednosti medijalnog dohotka. Pri tome, to je ekvivalentni dohodak što znači da se konkretan dohodak pojedinca/porodice deli sa takozvanim koeficijentom konverzije, a on zavisi od veličine porodice i strukture. Sve ispod toga je niža klasa a iznad visa”, ističe Jelena Žarković.
Sa druge strane, Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da je ovakva računica „potpuno neprihvatljiva i netačna“.
“Profesorkin sud se, naime, zasniva na potpuno pogrešnoj formuli koja nema nikakvog dodira sa realnošču, ali ni logikom da porodice koje imaju primanja veća od 168.000 pripadaju višoj klasi. Ako se sagledaju aktuelni troškovi života i platežne mogućnosti građana lako je doći do zaključka da ne samo te porodice, već ni one kojima su mesečna primanja između 200 do 250 hiljada dinara u Srbiji ne mogu da pripadaju višoj klasi. S druge strane po profesorkinoj metodologiji ispada da neko ko ima iznad 50.000, pa sve do 168.000 dinara spada u srednju klasu. To apsolutno nit je prihvatljivo niti je logično. Ta formula ne odslikava realno stanje kada je reč o životnom standardu građana Srbije”.
“S obzirom na visinu troškova života i kupovnu moć viša klasa na ovim prostorima može da bude samo neko sa zaradom većom od 300 hiljada dinara. A porodica sa primanjima od 168.000 dinara, koju je profesorka Živković okarakterisala kao “višu klasu”, može da ima status samo niže srednje klase na donjoj granici koja živi u granicama proseka”, objašnjava Vuković.
Naš sagovornik ističe da je potpuno razočaravajuće što se ovom računicom prikazuje potpuno iskrivljena slika socijalne realnosti u Srbiji.
“Svi egzaktni podaci vezani za nivo životnog standarda ukazuju da je prosečna plata u Srbiji nedovoljna za pristojan život, a kamoli medijalna ili minimalna. Kada kažem pristojan život mislim na to da porodica sa dvoje dece može da plaća komunalije, kupuje bez ustezanja hranu i druge potrepštine, putuje na odmore i pri tome ne misli da će na taj način dospeti u novčane probleme. Nažalost, ogroman broj zaposlenih u Srbiji nije u prilici sebi da obezbedi takav inače sasvim prosečan standard. Shodno tome nešto treba da se menja i to je i razlog zbog čega mi sindikalci ističemo da je nužno da iznos plate za pristojan život u Srbiji u ovom trenutku iznosi oko 150.000 dinara”, zaključuje Vuković.
