DOSTOJANSTVEN RAD 4.0

Pod sloganom „Dostojanstven rad 4.0” u Beču je 12. novembra 2019. održana završna konferencija u okviru projekta Dunav@rad. Skup je okupio predstavnike socijalnih partnera zemalja koje učestvuju u Projektu. Projekat, koji podržava austrijsko ministarstvo rada, zdravlja, socijalnih pitanja i zaštute potrošača, obuhvata zemlje Dunavske regije – Austriju, Bugarsku, Rumuniju i Srbiju, a usmeren je na unapredjenje saradnje izmedju zemalja, razmenu informacija i zajednički rad na rešenjima i izazovima koje digitalizacija ima na tržište rada. Na skupu su učestvovali i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost, Unije poslodavaca i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, te Centra za istraživanje javnih politika.
Svet rada u potpunosti se menja. Menja se sam zaposleni, menja se i poslodavac, menja se radno mesto, a kategorija radnog vremena ima potpuno drugačije značenje. Automatizacija i robotika uvode se u preduzeća i sve više zamenjuju ljudski rad. Nema više prljavih poslova, sve je manje i teških poslova, umesto ljudi to rade roboti. Mi smo već duboko ušli u četvrtu industrijsku revoluciju. U ovoj eri uvođenja veštačke inteligencije postavlja se pitanje gde je tu čovek, gde je radnik, a gde je i sindikat. I dok se sa jedne strane inkasira ogromna količina novca koja je raspoređena na mali broj ljudi, nejednakosti, niske zarade, neregulisani uslovi rada i minimalna, gotovo nikakva socijalna zaštita šire se i veb prostorom. S toga je neophodno da svi zajedno, a pre svega socijalni partneri deluju kako bi se zaštitio interes radnika, a socijalni i zdravstveni sistemi očuvali. U protivnom, disbalansi će biti ogromni a posledice nesagledive, što bi u krajnoj instanci dovelo do nazadovanja, odnosno regresije društva u celini.
Koliko je digitalizacija povezana są sindikatima, potvrđuje i činjenica da je sve više atipičnih poslova, ugovora na određeno vreme, ugovora są smanjenim brojem časova, kao i privremenih i povremenih poslova, te dostojanstven rad polako ulazi u sferu nesigurnog rada, a to je svakako signal za uzbinu. Martin Risak, profesor radnog prava Univerziteta u Beču je u izlaganju istakao da sa jedne strane imamo razvoj društva gde smo svi slobodni građani, a sa druge strane razvoj tehnologije. Industrijsku revoluciju 4.0 odlikuje erozija svih granica i ograničenja u preduzeću, pomeranje odnosa moći u digitalni prostor, jer moć ima onaj ko raspolaže podacima, a rad se i odvija i ocenjuje na digitalnom prostoru. Digitalizacija trenutno omogućava komotnost. Sve veći broj poslova odvijaće se preko platformi ili preko agencija za zapošljavanje, odnosno dolazi do individualizacije, a sindikati, są druge strane, pozivaju na solidarnost.
Digitalizacija neće promeniti neke stvari i dalje ćete prodavati svoj rad.
Imaćete i dodatni pritisak. Kod digitalnog rada, takođe, postoji ponuda i potražnja. Ako ne možete da radite sve više, bolje i brže moraćete da smanjite cenu svog rada da biste ostali konkurentni. A i drugi će snižavati cene, a vi morate da prehranite porodicu. Zato se moramo udružiti i reći: „Mi nećemo da radimo ispod te i te cene.“ Samo udruženi u sindikate možemo reći – „Kompanijski server se isključuje tad i tad i u tom periodu nema poziva i mejlova.” Stalna dostupnost treba da bude tema kojom sindikati treba da se bave, jer danas radno vreme nije vreme provedeno na poslu već radno vreme podrazumeva ono vreme u kojem smo dostupni. Sindikati ne mogu da zadrže, niti žele da zadrže, razvojne procese, ali mogu da spreče eroziju radnih prava, kolaps kolektivnog pregovaranja i povećanje neformalne ekonomije i nesigurnog rada.
Učesnicima je predstavljena i situacija u Regionu, kao i rezultati Projekta, čiji su motivi za pokretanje bili geografska, privredna i tržišna povezanost u okviru Dunavske regije, nova dimenzija izazova u oblasti obrazovanja i zapošljavanja usled digitalizacije, te potreba da u rešavanju izazova učestvuju socijalni partneri. U okviru Projekta realizovani su seminari i nacionalne konferencije na kojima su učestvovali predstavnici sindikata, poslodavačkih organizacija, kao i relevantnih ministarstava, te sprovedeno istraživanje i sačinjena studija o digitalizaciji, kao i istraživanje koje je sprovedeno u četiri zemlje u sektorima: automobilska industrija, zdravstvo, trgovina, finansije i turizam.
Po procenama Svetske banke, Srbija je, uz Rumuniju i Ukrajinu, najveći izvoznik „on-line“ radne snage – 80.000 do 100.000 radnika u Srbiji radi globalno živi lokalno. Ljudi koji rade preko globalnih platformi najčešće su angažovani na izradi softvera i programa (IT tehnologije), zatim na kreiranju sadržaja i prevođenju; nude kreativne usluge (dizajn) ili se bave onlajn marketingom, ili pak unosom podataka. Istraživanje Centra za javne politike pokazalo je da na platformama podjednako rade žene i muškarci, da su u pitanju uglavnom mlađi između 25 – 36 godina, te da je za onlajn radnike problem što nemaju regulisani radni status, nema bolovanja, odmora, uglavnom rade dva posla a i faktički su nevidljivi za socijalne i penzione sisteme.
Predstavnici dve sindikalne centrale iz Srbije, istakli su da su: sindikati prepoznali potrebu da se zaštite radna i socijalna prava radnika u novim oblicima rada, kao i njihovo pravo da budu organizovani, osnove za sindikalnu strategiju su razvijene. Tokom Projekta, predstavnici sindikata, udruženja poslodavaca, ministarstava, institucija i organizacija civilnog društva su zajednički razmatrali pitanje digitalizacije i posledica na tržište rada, kako bi pronašli zajednička rešenja, a prikupljene su i informacije o efektima digitalizacije u tradicionalnim sektorima, na promene na tržištu rada i na povećanje fleksibilnih oblika rada, naročito na Internetu. Priznata je i potreba za dopunama Zakona o radu, koje bi na adekvatan način pokrivale prava svih radnika u fleksibilnim oblicima rada, te redefinisale i garantovale njihovo pravo da se organizuju. Neophodno je i učešće sindikata u pripremi javnih politika u oblasti socijalne zaštite, kao i proširenje strategije za borbu protiv neformalnog rada na poslu i radu na Internetu.