Povodom obeležavanja 2019. kao godine bezbednosti i zdravlja na radu, Sekcija mladih SSSS je 18.11. u Beogradu organizovala seminar za svoje mlade članove i aktiviste uz podršku američkog Centra za radničku solidarnost AFL-CIO.
Seminar su otvorili potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković i predsednica Sekcije mladih SSSS Ružica Grabovac. Vuković je istakao da je rad u bezbednim i zdravim uslovima preduslov da radnici budu i produktivni. Upozorio je da je u 2018. zabeleženo 53 smrtne povrede na radu u Srbiji, i da je broj stradalih veliki i u 2019. godini. U okviru radne grupe za izradu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu sindikati traže češće zdravstvene preglede. Značajnim je ocenio rad AFL-CIO u Srbiji, koji je poslednjih godina doveo do formiranja sindikalne mreže od 40 članova iz dve sindikalne centrale a koji su eksperti za oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
V.d. direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Marina Furtula je govorila o ulozi bezbednosti i zdravlja na radu u sprečavanju povreda na radu, profesionalnih bolesti i oboljenja, i značaju prevencije oštećenja zdravlja zaposlenih. Uz predstavljanje osnovnog pravnog i strateškog okvira u oblasti BZR, navela je da čak 87% poslodavaca u Srbiji ima Akt o proceni rizika, što je iznad proseka čak i za zemlje EU. Ono što međutim ostaje upozoravajuće je visok broj stradalih radnika upošljenih „na crno“, čak njih 18 u 2018. godini. Statistika pokazuje nešto manji broj smrtnih povreda do oktobra 2019. nego u istom periodu 2018. godine, što može da se pripiše merama i aktivnostima Ministarstva za rad usmerene na podizanje svesti kod poslodavaca i radnika, učestale inspekcije nadzore i kažnjavanje. Najveći broj povreda prisutan je u građevinskoj i prerađivačkoj industriji. O značaju podizanja svesti govori analiza smrtnih povreda u građevinarstvu, gde je svih 15 izgubljenih života moglo biti sačuvano da su bili korišćeni (makar) zaštitni opasači.
U predstojećem periodu Ministarstvo rada više pažnje posvetiće profesionalnim bolestima kroz pripremu Zakona o profesionalnim bolestima i saradnju sa medicinom rada u ovoj oblasti. U pogledu bezbednosti i zdravlja na radu novu sferu rizika predstavljaće Zakon o dualnom obrazovanju zbog toga što deca uče kroz rad. Pitanje je koliko će poslodavaca odgovoriti na propisane obaveze.
Novak Milošević, predavač na Beogradskoj Politehnici, govorio je o opasnom radu za decu. Naveo je da se u svetu 152 milona dece nalazi na tržištu rada, a da od toga 73 miliona radi u teškim uslovima. Najviše su zastupljeni u poljoprivredi (70.9%), industriji (11.9%) i uslužnim delatnostima(17.2%). U Srbiji, 12% dece uzrasta 5-11 godine, uključeno je u dečiji rad (podaci UNICEF). Najviše su zastupljeni u poljoprivredi i prosjačenju. Mlade je upoznao i sa Uredbom o utvrđivanju opasnog rada za decu i sa ‘Napo story’. To su kratki filmovi o crtanom liku Napu koji se svakodnevno susreće sa bezbednošću i zdravljem na radu u svom okruženju. Istakao je važnost predstavljanja bezbednosti i zdravlja na radu i u osnovnom i srednjem obrazovanju, odnosno promovisanju vrednosti i kulture BZR. Nakon par filmova i zajedničke diskusije, mladi su imali zadatak da reše studiju slučaja u kancelarijskom okruženju.
Nakon toga, mladi su se upoznali sa još jednim normativnim aktom koji štiti prava mladih, a to je Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih. O tome je pričala Ružica Grabovac, predsednica Sekcije mladih, inženjer zaštite na radu. Ovim Pravilnikom mladi su se upoznali specifičnim vrstama rada koji se odnosi na mlade, zabranjenim poslovima za mlade i obavezama mladih i roditelja, ukoliko dete zasnuje radni odnos pre punoletstva. Ružica je ujedno pričala i o građevini, o delatnosti koja ima najviše povreda na radu i pravima po osnovu povreda na radu. Na kraju su mladi zajedno došli do preporuka u cilju poboljšanja sistema bezbednosti i zdravlja na radu.
Direktor Solidarity Centra Lori Klemenc pohvalio je dosadašnju saradnju sa SSSS i UGS Nezavisnost u izgradnji kapaciteta sindikalnih predstavnika za BZR, u 6 gradova u Srbiji tokom poslednjih 3,5 godine. Izneo je podatak da je za mlađe od 18 godina rizik od povreda na radu 40% veći nego kod odraslih, ali da je ono što je opasno za decu – opasno i za odrasle. Mladi su samo ranjiviji te treba pojačano obratiti pažnju.
Suštinsko je pitanje kako bezbednost i zdravlje ugraditi u sistem. Potrebno je razmišljati drugačije, ’izvan kutije’, promeniti kulturu BZR, a sve u cilju prilagođavanja radnog okruženja čoveku, ne čoveka – okruženju. Klemenc je vodio rad u grupama, na praktičnim primerima iz prakse (klizavi podovi, rad u kancelariji, rizici u restoranu brze hrane) i angažovao učesnike da pronađu rešenja.
Ovaj seminar je iniciran potrebom da se članovima i aktivistima Sekcije približe rizici i opasnosti za mlade radnike. Mladi su posebno izloženi pritiscima na radnom mestu i borbi za uslove rada, dugo trpe, ćute, nisu upoznati sa svojim pravima niti mehanizmima za njihovo ostvarivanje. Seminar je značajan i iz razloga što je okupio nekoliko mladih lica za BZR, eksperata u svojoj oblasti i pomogao njihovo umrežavanje, razmenu i izgradnju iskustava.
