Onaj ko ne radi zbog zdravstvenih problema ne gubi samo 35 odsto zarade, već i pravo na bonuse za prisutnost na poslu.
Izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju, lekari opšte prakse mogli bi ubuduće radnicima da otvore bolovanje na najviše dve sedmice. O odsustvovanju sa radnog mesta koje bi moglo da traje duže od te dve nedelјe odlučivala bi lekarska komisija. Sindikati ovakvu najavu Ministarstva zdravlјa kritikuju, pozivaju ministarku da o tome još jednom razmisli. U Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) podvlače da na bolovanje ide samo onaj ko mora, jer su odbici od zarade izuzetno veliki. Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, podseća da čak i radnici koji imaju ozbilјnih zdravstvenih problema razmišlјaju da li treba da odu na bolovanje. – To je nešto što je zaista problematično. Na bolovanje odlaze najčešće majke zbog dece, kada nemaju drugog izbora. Faktički tu ne postoji interes bilo kog radnika, jer gube 35 odsto zarade. Oni koji primaju minimalac, za koje se može pomisliti da lakše odlaze na bolovanje, takođe ne mogu da prežive od svoje plate. Ali, ako zbog takvih dolazi do kršenja zakona i lažiranja bolovanja, smatramo da i pored toga ne treba menjati dosadašnju praksu – izričit je Orbović. Dodaje da takvi radnici treba da budu kažnjeni. – Neka država organizuje kontrole. Inače, takvih slučajeva nema previše. Oni treba da budu uhvaćeni, ali problem je što inspekcija gotovo nikad ne uspeva da pronađe izgrednike – smatra on. Naglašava da je ovaj predlog ministarstva pokušaj dodvoravanja privredi, korporacijama, menadžerima… – Sindikati nemaju podatke niti saznanja da je veliki broj radnika zloupotreblјavao bolovanje i da zbog toga odsustvuju sa posla. Zaboravlјa se često i druga strana medalјe, a to je da se ništa nije preduzelo kako bi se zaštitili zaposleni. Poslodavci ih maltene teraju da rade bolesni. Imamo primere da su radnici padali u nesvest pored mašina u fabrikama, jer su morali da dolaze na posao pod temperaturom. Tako da se nikome ne isplati da ide na bolovanje zbog malih zarada – kaže Ljubisav Orbović. Inače, postoje situacije kada poslodavac u skladu sa zakonom proverava opravdanost izostanka zaposlenog sa posla zbog sumnje da je reč o zloupotrebi bolovanja. Bilo bi pogrešno shvatiti da su poslodavci ti koji su tražili da država reguliše bolovanja kod lekara opšte prakse na najviše dve sedmice, uverava Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, iako radnici umeju da zloupotreblјavaju takvo odsustvo sa rada. – Poslodavci se samo žale na situaciju da postoji određeni broj firmi, posebno onih koje imaju dosta zaposlenih, a čije su zarade minimalne ili tek nešto veće od minimalca, u kojima radnici umeju da zloupotreblјavaju bolovanje – navodi Atanacković. Oni koji pak imaju veće plate, recimo 100.000 dinara, kada odu na bolovanje, odbitak od 35.000 dinara i te kako će osetiti, dodaje on. Dok oni na minimalcu, bez obzira na to da li su na bolovanju ili nisu, ne mogu dobiti manje od minimalne zarade, podseća Atanacković. – Nјima onda odgovara da budu na bolovanju. Tako da, verovatno, kod takvih preduzeća koja imaju takve zaposlene, veliki je problem kada u sezoni radova ili godišnjih odmora još radnika ode i na bolovanje. To onda stvara velike teškoće u poslovanju – napominje Atanacković.
Izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju, lekari opšte prakse mogli bi ubuduće radnicima da otvore bolovanje na najviše dve sedmice. O odsustvovanju sa radnog mesta koje bi moglo da traje duže od te dve nedelјe odlučivala bi lekarska komisija. Sindikati ovakvu najavu Ministarstva zdravlјa kritikuju, pozivaju ministarku da o tome još jednom razmisli. U Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) podvlače da na bolovanje ide samo onaj ko mora, jer su odbici od zarade izuzetno veliki. Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, podseća da čak i radnici koji imaju ozbilјnih zdravstvenih problema razmišlјaju da li treba da odu na bolovanje. – To je nešto što je zaista problematično. Na bolovanje odlaze najčešće majke zbog dece, kada nemaju drugog izbora. Faktički tu ne postoji interes bilo kog radnika, jer gube 35 odsto zarade. Oni koji primaju minimalac, za koje se može pomisliti da lakše odlaze na bolovanje, takođe ne mogu da prežive od svoje plate. Ali, ako zbog takvih dolazi do kršenja zakona i lažiranja bolovanja, smatramo da i pored toga ne treba menjati dosadašnju praksu – izričit je Orbović. Dodaje da takvi radnici treba da budu kažnjeni. – Neka država organizuje kontrole. Inače, takvih slučajeva nema previše. Oni treba da budu uhvaćeni, ali problem je što inspekcija gotovo nikad ne uspeva da pronađe izgrednike – smatra on. Naglašava da je ovaj predlog ministarstva pokušaj dodvoravanja privredi, korporacijama, menadžerima… – Sindikati nemaju podatke niti saznanja da je veliki broj radnika zloupotreblјavao bolovanje i da zbog toga odsustvuju sa posla. Zaboravlјa se često i druga strana medalјe, a to je da se ništa nije preduzelo kako bi se zaštitili zaposleni. Poslodavci ih maltene teraju da rade bolesni. Imamo primere da su radnici padali u nesvest pored mašina u fabrikama, jer su morali da dolaze na posao pod temperaturom. Tako da se nikome ne isplati da ide na bolovanje zbog malih zarada – kaže Ljubisav Orbović. Inače, postoje situacije kada poslodavac u skladu sa zakonom proverava opravdanost izostanka zaposlenog sa posla zbog sumnje da je reč o zloupotrebi bolovanja. Bilo bi pogrešno shvatiti da su poslodavci ti koji su tražili da država reguliše bolovanja kod lekara opšte prakse na najviše dve sedmice, uverava Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, iako radnici umeju da zloupotreblјavaju takvo odsustvo sa rada. – Poslodavci se samo žale na situaciju da postoji određeni broj firmi, posebno onih koje imaju dosta zaposlenih, a čije su zarade minimalne ili tek nešto veće od minimalca, u kojima radnici umeju da zloupotreblјavaju bolovanje – navodi Atanacković. Oni koji pak imaju veće plate, recimo 100.000 dinara, kada odu na bolovanje, odbitak od 35.000 dinara i te kako će osetiti, dodaje on. Dok oni na minimalcu, bez obzira na to da li su na bolovanju ili nisu, ne mogu dobiti manje od minimalne zarade, podseća Atanacković. – Nјima onda odgovara da budu na bolovanju. Tako da, verovatno, kod takvih preduzeća koja imaju takve zaposlene, veliki je problem kada u sezoni radova ili godišnjih odmora još radnika ode i na bolovanje. To onda stvara velike teškoće u poslovanju – napominje Atanacković.
