Sindikat je i dalje jedina organizacija koja može da deluje kao protivteža neograničenoj moći kapitala i jedini koji se iskreno bori za prava radnika, izjavila je Nataša Sapun, predsednica Saveza samostalnih sindikata za grad Sremska Mitrovica i opštinu Šid.
Zato je parola „Borba za bolji i pravedniji svet rada“ realan i neophodan cilj sindikata, naročito u doba liberalnog kapitalizma jer, kroz kolektivno pregovaranje, štrajkove i politički pritisak, sindikat pokušava da uspostavi ravnotežu moći i spreči da radnici budu svedeni na puku robu na tržištu.
„Koliko ćemo ovu parolu opravdati zavisi od naše moći da se brzo modernizujemo, pratimo nove trendove na tržištu rada, masovnije organizujemo i efikasnije koristimo sve mehanizme pritiska, rekla je Sapun u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Nova članica najviših organa Saveza – Veća i Predsedništva – smatra da se celokupno srpsko društvo, pa tako i SSSS, u ovom momentu nalaze na velikoj prekretnici.
„Društvo je u previranju, a sindikalni pokret je oslabljen i suočava se sa problemom marginalizacije radništva i velike ekonomske polarizacije“, kazala je Nataša, ocenivši da, na osnovu aktuelnih društvenih dešavanja, koji su doveli do podele među ljudima, „nije momenat da se sindikat udružuje sa političkim partijama“.
Umesto toga, dodala je, moramo da budemo što vidljiviji, da jasno i transparentno predstavljamo svoje rezultate široj javnosti i da, istovremeno, radimo na promeni svog imidža kako bi se oslobodili balasta prošlosti.
„Jer, percepcija sindikata se značajno razlikuje između starijih i mlađih generacija. Stariji građani su skloniji da sindikat vide kao instituciju zaštite, dok ga mlađi često doživljavaju kao relikt prošlosti ili organizaciju fokusiranu na beneficije, a ne na suštinsku borbu za prava radnika“, ukazala je Sapun.
Prema njenom mišljenju, sindikat mora da bude u korak sa vremenom, što podrazumeva da stalno sprovodi analizu potreba potencijalnog članstva, a zatim u skladu sa tim pravi svoje platforme za dalji rad.
Akcenat se mora staviti na veću vidljivost sindikalnih akcija, na bolji protok informacija i na pronalaženje načina kako zaštititi i u sindikat uključiti radnike iz sfere fleksibilnih oblika rada i mlade radnike.
Sindikalni rezultati mogu biti vidljivi, samo treba biti što više transparentan, kako prema javnosti, tako i prema članstvu i koristiti sva moderna sredstva oglašavanja i komunikacije. Takođe, treba uložiti u jak marketinški tim, smatra Nataša.
„Da bi bili vidljiviji u javnosti mora postojati proaktivna komunikacija sa medijima, tako što će se kreirati sadržaji i događaji na način da budu zanimljivi medijima. Takođe moraju se maksimalno iskoristiti društvene mreže, naročito one zanimljive mladima, pravljenje podkasta, video sadržaja na youtube kanalu, organizovanje večeg broja javnih akcija i događaja, bolji marketing…“.
Prema rečima Nataše, potrebno je mnogo više i u kontinuitetu, putem ovih medija, plasirati pozitivne priče o uspehu sindikata, „pa makar to bile i male pobede na nivou sindikalnih organizacija ili lokalnom nivou, kao i emotivne priče o ljudima koji se bore za svoja prava“.
Ali, naglasila je, da bi što bolje iskoristili društvene mreže u svoju korist potrebno je da prvo definišemo ciljnu publiku (postojeći radnici, novi članovi, mediji, mladi, političari…), „jer različite platforme i poruke koje želimo da plasiramo će odgovarati različitim grupama“.
Istakavši da mladi mogu sindikatu da donesu mnogo, poput dinamike, energije, inovativnosti…, Nataša ukazuje da oni, međutim, imaju lošu sliku o sindikatu zato što ga doživljavaju kao nešto iz doba njihovih roditelja, „što je po pravilu zastarelo i bumerski“.
Najčešće, mladi kad izađu iz školskih klupa i stupe na tržište rada nemaju predstavu ni šta je to sindikat, a još manje šta mu je uloga, tvrdi Nataša, dodavši da bi zato trebalo na vreme da se počne rad na promeni njihove svesti o značaju sindikata, „možda i uvođenjem ove teme kao obavezne u obrazovni sistem“.
Ipak, iako imaju bolju energiju, brže deluju, bolje se snalaze u modernom, tehnološkom okruženju, globalno su povezani i zbog toga su važan segment sindikata koji ga definitivno može povući u budućnost, nije po svaku cenu neophodno stavljati jako mlade na rukovodeće pozicije u sindikatu, smatra predsednica sremskomitrovačkog veća.
„Jer, za upravljanje nije dovoljna samo mladost, već i iskustvo, ali je dobro obezbediti im više mesta u organima sindikata na svim nivoima organizovanja, kako bi imali mogućnost da iznesu svoje ideje, viđenja stvari i tako ostvare uticaj na politiku sindikata i sistem odlučivanja“.
Govoreći o sredini u kojoj radi i živi, Nataša navodi da postoje brojni problemi u pogledu ktršenja radnih prava, a najviše u sferi prekovremenog rada, preraspodele radnog vremena i bezbednosti i zdravlja na radu.
„Ali, glavni problem jeste nepostojanje pravog socijalnog dijaloga, kako na nivou preduzeća, tako i na lokalnom nivou. U Sremskoj Mitrovici formalno postoji socijalno ekonomski savet, registrovan još pre dve decenije, ali ne funkcioniše zato što Unija poslodavaca nema svoju organizaciju na našem lokalu, a predstavnici lokalne samouprave koriste situaciju i ne pokazuju volju za iznalaženje nekog rešenja“.
„Na sreću, u opštini Šid socijalno ekonomski savet postoji i funkcioniše, ali čini mi se samo zahvaljujući predanosti jedne strane – našeg sindikata“, zaključila je Nataša Sapun.
Zato je parola „Borba za bolji i pravedniji svet rada“ realan i neophodan cilj sindikata, naročito u doba liberalnog kapitalizma jer, kroz kolektivno pregovaranje, štrajkove i politički pritisak, sindikat pokušava da uspostavi ravnotežu moći i spreči da radnici budu svedeni na puku robu na tržištu.
„Koliko ćemo ovu parolu opravdati zavisi od naše moći da se brzo modernizujemo, pratimo nove trendove na tržištu rada, masovnije organizujemo i efikasnije koristimo sve mehanizme pritiska, rekla je Sapun u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Nova članica najviših organa Saveza – Veća i Predsedništva – smatra da se celokupno srpsko društvo, pa tako i SSSS, u ovom momentu nalaze na velikoj prekretnici.
„Društvo je u previranju, a sindikalni pokret je oslabljen i suočava se sa problemom marginalizacije radništva i velike ekonomske polarizacije“, kazala je Nataša, ocenivši da, na osnovu aktuelnih društvenih dešavanja, koji su doveli do podele među ljudima, „nije momenat da se sindikat udružuje sa političkim partijama“.
Umesto toga, dodala je, moramo da budemo što vidljiviji, da jasno i transparentno predstavljamo svoje rezultate široj javnosti i da, istovremeno, radimo na promeni svog imidža kako bi se oslobodili balasta prošlosti.
„Jer, percepcija sindikata se značajno razlikuje između starijih i mlađih generacija. Stariji građani su skloniji da sindikat vide kao instituciju zaštite, dok ga mlađi često doživljavaju kao relikt prošlosti ili organizaciju fokusiranu na beneficije, a ne na suštinsku borbu za prava radnika“, ukazala je Sapun.
Prema njenom mišljenju, sindikat mora da bude u korak sa vremenom, što podrazumeva da stalno sprovodi analizu potreba potencijalnog članstva, a zatim u skladu sa tim pravi svoje platforme za dalji rad.
Akcenat se mora staviti na veću vidljivost sindikalnih akcija, na bolji protok informacija i na pronalaženje načina kako zaštititi i u sindikat uključiti radnike iz sfere fleksibilnih oblika rada i mlade radnike.
Sindikalni rezultati mogu biti vidljivi, samo treba biti što više transparentan, kako prema javnosti, tako i prema članstvu i koristiti sva moderna sredstva oglašavanja i komunikacije. Takođe, treba uložiti u jak marketinški tim, smatra Nataša.
„Da bi bili vidljiviji u javnosti mora postojati proaktivna komunikacija sa medijima, tako što će se kreirati sadržaji i događaji na način da budu zanimljivi medijima. Takođe moraju se maksimalno iskoristiti društvene mreže, naročito one zanimljive mladima, pravljenje podkasta, video sadržaja na youtube kanalu, organizovanje večeg broja javnih akcija i događaja, bolji marketing…“.
Prema rečima Nataše, potrebno je mnogo više i u kontinuitetu, putem ovih medija, plasirati pozitivne priče o uspehu sindikata, „pa makar to bile i male pobede na nivou sindikalnih organizacija ili lokalnom nivou, kao i emotivne priče o ljudima koji se bore za svoja prava“.
Ali, naglasila je, da bi što bolje iskoristili društvene mreže u svoju korist potrebno je da prvo definišemo ciljnu publiku (postojeći radnici, novi članovi, mediji, mladi, političari…), „jer različite platforme i poruke koje želimo da plasiramo će odgovarati različitim grupama“.
Istakavši da mladi mogu sindikatu da donesu mnogo, poput dinamike, energije, inovativnosti…, Nataša ukazuje da oni, međutim, imaju lošu sliku o sindikatu zato što ga doživljavaju kao nešto iz doba njihovih roditelja, „što je po pravilu zastarelo i bumerski“.
Najčešće, mladi kad izađu iz školskih klupa i stupe na tržište rada nemaju predstavu ni šta je to sindikat, a još manje šta mu je uloga, tvrdi Nataša, dodavši da bi zato trebalo na vreme da se počne rad na promeni njihove svesti o značaju sindikata, „možda i uvođenjem ove teme kao obavezne u obrazovni sistem“.
Ipak, iako imaju bolju energiju, brže deluju, bolje se snalaze u modernom, tehnološkom okruženju, globalno su povezani i zbog toga su važan segment sindikata koji ga definitivno može povući u budućnost, nije po svaku cenu neophodno stavljati jako mlade na rukovodeće pozicije u sindikatu, smatra predsednica sremskomitrovačkog veća.
„Jer, za upravljanje nije dovoljna samo mladost, već i iskustvo, ali je dobro obezbediti im više mesta u organima sindikata na svim nivoima organizovanja, kako bi imali mogućnost da iznesu svoje ideje, viđenja stvari i tako ostvare uticaj na politiku sindikata i sistem odlučivanja“.
Govoreći o sredini u kojoj radi i živi, Nataša navodi da postoje brojni problemi u pogledu ktršenja radnih prava, a najviše u sferi prekovremenog rada, preraspodele radnog vremena i bezbednosti i zdravlja na radu.
„Ali, glavni problem jeste nepostojanje pravog socijalnog dijaloga, kako na nivou preduzeća, tako i na lokalnom nivou. U Sremskoj Mitrovici formalno postoji socijalno ekonomski savet, registrovan još pre dve decenije, ali ne funkcioniše zato što Unija poslodavaca nema svoju organizaciju na našem lokalu, a predstavnici lokalne samouprave koriste situaciju i ne pokazuju volju za iznalaženje nekog rešenja“.
„Na sreću, u opštini Šid socijalno ekonomski savet postoji i funkcioniše, ali čini mi se samo zahvaljujući predanosti jedne strane – našeg sindikata“, zaključila je Nataša Sapun.
