Ovaj štrajk jasno pokazuje da zaposleni ne pristaju na kompresiju zarada, koja briše razlike između složenosti poslova i dovodi do toga da zaposleni sa višom i visokom stručnom spremom primaju zarade tek neznatno veće od minimalne. To je pojava koja se već godinama širi i u javnom i u realnom sektoru. Minimalna zarada ne sme biti trajno rešenje, već privremena mera u kriznim okolnostima. Država Srbija nije bankrotirala i ne postoji nijedan razlog da radnici budu osuđeni na život na “minimalcu”.
Zaposleni u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo obavljaju važne, odgovorne i teške poslove u domenu nauke i proizvodnje, koji su od presudnog značaja za domaću poljoprivredu. Oni su jedan od stubova našeg semenarstva i bez njihovog rada nema ni prehrambene sigurnosti ni razvoja u strateškoj oblasti poljoprivrede.
Savez samostalnih sindikata Srbije podseća da se godinama zalaže za povećanje minimalne zarade, ali istovremeno i za rast svih plata. Naš cilj je da minimalna zarada postane izuzetak, a ne pravilo, i da radnici primaju platu od koje mogu dostojanstveno da žive. Svaka struka i svaka odgovornost moraju biti pravilno vrednovane.
Zahtevi zaposlenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo – pravičniji raspon koeficijenata, povećanje osnovice tako da najniža zarada bude najmanje 120% minimalne, očuvanje dodataka i zdravstvena zaštita za sve zaposlene – u potpunosti su opravdani i Savez im daje punu podršku.
