Prošlo je dve godine od usvajanja novog Zakona o BZR, koji je uneo niz novina u sistem zaštite prava radnika i doprineo potpunom usaglašavanju sa evropskim standardima.
Njegova svrha je da obezbedi viši nivo zaštite za zaposlene, uvede preventivne mere i omogući efikasniju kontrolu uslova rada.
Međutim, ono što je sada posebno važno za poslodavce jeste da od sada imaju obavezu da u potpunosti usklade svoje poslovanje sa novim propisima, a posledice zanemarivanja te obaveze mogu biti ozbiljne – uključujući stroge novčane kazne koje premašuju iznos od milion dinara.
Novčanom kaznom od milion do milion i po dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlene ne osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete. Kazna od 200.000 do 400.000 dinara za isti prekršaj sleduje poslodavcu koji je preduzetnik.
Iznosom od 30.000 do 150.000 dinara biće kažnjen direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca, a isto važi i za poslodavca fizičko lice.
Novine koje je zakon predvideo odnose se i na rad od kuće i rad na daljinu. Ovi oblici rada do sada nisu bili jasno uređeni, što je stvaralo pravnu nesigurnost, kako za poslodavce tako i za radnike.
Sada je situacija znatno jasnija – poslodavci su dužni da omoguće bezbedne uslove za rad i u ovim okolnostima, što uključuje i donošenje akta o proceni rizika, kao i omogućavanje zaposlenima da učestvuju u tom procesu.
Veliki naglasak stavljen je i na edukaciju i kontinuiranu obuku zaposlenih. Zakon predviđa da se periodično organizuju treninzi iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kako za zaposlene tako i za rukovodioce. Posebno se insistira na obukama koje se odnose na upotrebu zaštitne opreme i pravilno ponašanje u rizičnim situacijama. U slučaju povreda na radu – bilo da su teške, smrtne ili kolektivne – obavezna je dodatna obuka zaposlenih u pogođenoj organizacionoj jedinici.
Osim toga, novi propisi uvode obavezu obavljanja redovnih lekarskih pregleda zaposlenih, što do sada nije bilo striktno uređeno. Pregledi moraju odgovarati specifičnim rizicima radnog mesta, a trošak snosi poslodavac. Ova odredba naročito je važna za radnike angažovane na poslovima sa povećanim rizikom, poput rada na visini, u dubini, u blizini opasnih hemikalija ili na elektroenergetskim objektima.
Uz zakon donet je i niz podzakonskih akata koji preciznije definišu pojedinačne obaveze. Među njima su pravilnici koji se odnose na procenu rizika, ispitivanje opreme i instalacija, kao i pravilnici o stručnom ispitu i izgledu službene odeće inspektora rada.
Posebnu pažnju privlače dva nova pravilnika koji su stupila na snagu 28. aprila – jedan se odnosi na bezbedan rad na visini, a drugi na vođenje evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja.
Pravilnik o radu na visini propisuje stroge zahteve koje poslodavci moraju da ispune: od izrade akta o proceni rizika, preko obezbeđivanja zaštitne opreme i sistema za sprečavanje pada, pa sve do jasno definisanih procedura za hitne slučajeve. Rad na visini se, po ovom pravilniku, definiše kao svaki posao koji se obavlja najmanje dva metra iznad čvrste podloge, u uslovima bez adekvatne zaštite.
S druge strane, pravilnik o vođenju evidencije precizira koje podatke poslodavci moraju redovno da beleže. To uključuje evidenciju o radnim mestima sa povećanim rizikom, povredama na radu, profesionalnim bolestima i izlaganju biološkim štetnostima. Uveden je i Registar povreda na radu, koji vodi Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, a poslodavci su dužni da sve povrede prijave u elektronskoj formi.
Posebna pažnja posvećena je gradilištima, kroz Pravilnik o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta i radilišta. Ovaj dokument detaljno opisuje sve što mora biti sadržano u elaboratu, uključujući mere zaštite, upravljanje otpadom i zaštitu životne sredine. Pravilnik podvlači obaveznu upotrebu odgovarajuće zaštitne opreme i uvođenje procedura za upravljanje specifičnim rizicima karakterističnim za građevinske radove.
Još jedna novina jeste Pravilnik o oznakama zabrane rada, koji jasno određuje kako izgleda oznaka koju inspektor postavlja na gradilište u slučaju povrede propisa. Crvena traka postaje vidljiv znak da je rad zabranjen dokle god postoje uslovi koji ugrožavaju bezbednost zaposlenih.
Na inspektorima je obaveza provere, a na poslodavcima da ozbiljno shvate propise i pravovremeno se usklade sa njihovim odredbama.
