Svesni osnovne brige poslodavaca kako da višestruko povećaju profit i uštede na radniku, ali i želje zaposlenih da dodatno zarade, iz Saveza upozoravamo da je upravo prekovremeni rad često jedan od glavnih razloga za nesreće na radnom mestu.
Kao jednu od ilustracija stanja na početku 20. veka, još 1901. godine je prepoznat problem koji je, i danas, na žalost aktuelan. Naime, u Radničkom listu, koji je zbog toga i zabranjen, objavljen je tekst pod nazivom „Industrijsko meso“, u kome je pisalo o nesrećnim slučajevima koji su pogađali radnike u „tadanjim“ fabrikama u Srbiji, pa je list tražio zakonsku zaštitu života i zdravlja za radnike.
Danas imamo Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ali na radnom mestu u proseku godišnje smrtno strada više od 50 radnika, dok je teško povređenih oko 3.500.
Zato pozivamo radnike da od poslodavaca zahtevaju zaštitnu opremu, da prijave svaku nepravilnost, kao i da se sindikalno organizuju, jer samo ujedinjeni možemo postići cilj, a to su bezbedna i zdrava radna mesta za sve .
Konvencije Međunarodne organizacije rada, 155 i 187, daju konkretne temelje za osiguravanje zdravih radnih mesta, za organizovanje odbora za bezbednost i zdravlje na radu u kompanijama, procene rizika na radnim mestima, pružanju usluge zaštite zdravlja, obavezne zaštitne opreme, itd.
Ove godine osvrt će biti na borbu protiv korišćenja azbesta i toksičnih hemikalija, produženog radnog vremena, stresa na radnom mestu, kao i da države koje nisu ratifikovale MOR-ove konvencije koje se tiču bezbednosti i zdravlja na radu to učine što pre.
