Dok se Britanija priprema za najtoplije temperature ikada zabeležene, prvobitno oduševljenje neobičnim letnjim vrućinama ustupilo je mesto zabrinutosti oko uticaja koji bi mogao da ima na zemlju koja je skoro potpuno nespremna za tako vruće vreme.
Suočen sa prvim crvenim upozorenjem na ekstremne vrućine u zemlji, britanski sindikat GMB pozvao je na hitno usvajanje zakona kako bi se radnici zaštitili od prisiljavanja da rade po vrućini i opasno nezdravoj temperaturi.
U Velikoj Britaniji ne postoji propis koji definiše kolika mora biti temperatura na radnom mestu pre nego što radnik može opravdano zatražiti da ga pošalju kući.
Smernice za zdravlje i bezbednost zahtevaju da radno mesto bude „udobno”, ali se definiše samo prekomerna hladnoća, navodeći da temperature ne bi trebalo da padnu ispod 16 stepeni Celzijusa u kancelarijskom okruženju ili 13 stepeni ako je posao fizički zahtevan.
Ne pominje se gornja granica, koja se verovatno nije smatrala neophodnom pre nekoliko decenija, ali koja je sada goruće pitanje.
Iznenađuje činjenica da zemlje koje su mnogo više naviknute na visoke temperature nisu mnogo bolje pripremljene.
Na nivou Evropske unije ne postoji zajedničko pravilo koje definiše maksimalnu dozvoljenu temperaturu na radnom mestu. Ali neke zemlje su implementirale svoje.
U Francuskoj, „Code du travail” – koji diktira zakone o radu zemlje – ne određuje maksimalnu temperaturu na radnom mestu, ali zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu da rade svoj posao u bezbednim uslovima – što bi moglo da uključi njihovu zaštitu od rizika koje predstavlja ekstremna vrućina.
Prema jednoj od odredbi zakona poslodavci u građevinskom sektoru moraju svojim radnicima da obezbede najmanje 3 litra vode dnevno – što bi se moglo smatrati ključnim olakšanjem tokom vrućih dana.
Druga odredba dozvoljava radnicima da prekinu svoje poslove kada se plaše neposredne opasnosti po njihov život – ali da li bi to uključivalo toplotni talas nije eksplicitno definisano zakonom.
Italijanski zakon o radu ne definiše maksimalnu dozvoljenu temperaturu na radnom mestu, ali slično kao u Francuskoj, zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu bezbedno da obavljaju svoj posao.
Prema odluci Apelacionog suda iz 2015. godine, radnici imaju pravo da prekinu svoju aktivnost – bez gubitka prihoda ili otpuštanja – ako njihov poslodavac ne garantuje bezbedne uslove rada ili ih natera da rade na „previsokim” temperaturama.
U istoj odluci iz 2015. godine, sud je presudio u slučaju koji se odnosio na ekstremno niske temperature – ali nema razloga zašto se ista smernica ne primenjuje na ekstremno visoke temperature.
Kako temperature rastu u Nemačkoj, kao i u većem delu zapadne Evrope, i Nemci su počeli da se pitaju koja su njihova prava kada je reč o tome da budu „oslobođeni od visokih temperatura na radnom mestu – baš kao što je studentima dozvoljeno da ne idu u školu zbog toplog vremena tokom leta.
Nemačka definiše maksimalnu temperaturu koja bi trebalo da se dostigne na radnom mestu kao 26 stepeni Celzijusa u normalnim okolnostima, ali to nije granica propisana zakonom. Ako temperature pređu 26 stepeni Celzijusa, poslodavci moraju osigurati da radnici bezbedno nastave sa svojom aktivnošću, uključujući obezbeđivanje vode za piće kada termometar dostigne 30 stepeni Celzijusa i omogućavanje pauza.
Kada radno mesto dostigne temperaturu preko 35 stepeni Celzijusa, smatra se „nepodobnim” za rad ,osim ako se ne preduzmu dalje mere. To ne znači da je radnicima dozvoljeno da idu kući: umesto toga, poslodavci treba da se postaraju da rashlade prostoriju.
Više od ostalih pomenutih zemalja, Španija prilično jasno reguliše maksimalnu temperaturu na radnom mestu.
Državni institut za higijenu i bezbednost na radu navodi da je za rad u kancelariji potrebna temperatura između 17 i 27 stepeni Celzijusa, dok posao koji zahteva lagani fizički napor treba da se obavlja na temperaturi između 14 i 25 stepeni Celzijusa.
Ako poslodavci ne poštuju ove zahteve, radnici ih mogu prijaviti državnom organu, Inspekciji rada i socijalnog osiguranja ili sindikatu, da bu bili sigurni da su postupili u skladu sa zakonom.
Na nesreću radnika, izgleda da ova vrsta zakonske zaštite od toplote na radnom mestu nije porasla tako brzo kao temperature na ovoj planeti koja se zagreva.
U sve četiri pobrojane zemlje nacionalne smernice zahtevaju od poslodavaca obavezu brige prema svojim radnicima, a neke im čak dozvoljavaju da prekinu svoje aktivnosti u slučaju opasno visokih temperatura. Međutim, nejasno je koliko često radnici mogu da se pobune protiv rada u ekstremno vrućim uslovima.
Sindikati pokušavaju da nateraju vlade da priznaju maksimalnu temperaturu iznad koje rad ne bi trebalo da bude dozvoljen – kao u slučaju Velike Britanije i Italije – i možemo očekivati da će ta tema postati sve spornija kako planeta postaje toplija i toplotni talasi sve češći.
Još jedno leto smrtonosnih toplotnih talasa pokazuje zašto je Evropi preko potreban zakon o maksimalnim radnim temperaturama, kako bi se radnici zaštitili od posledica klimatskih promena.
Nakon što su prošle nedelje dva radnika u Španiji kolabirala i umrla od toplotnog udara sindikati pozivaju Evropsku komisiju da odreaguje. U Francuskoj je 2020.godine 12 ljudi umrlo od nesreća na radu izazvanih toplotom. Slične tragedije postaće sve češće ukoliko se zakonski ne definiše rad na bezbednim radnim temperaturama.
Po mišljenju Svetske zdravstvene organizacije ljudi najbolje rade na temperaturi između 16° i 24°Celzijusa. Kada temperatura poraste iznad 30°, rizik od nesreća na radnom mestu raste za 5-7%, a kada temperatura pređe 38°, verovatnoća nesreće je između 10% i 15%, pokazuju istraživanja.
Vrtoglavica, glavobolja i grčevi u mišićima su rani simptomi toplotnog stresa, koji ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere mogu dovesti do povraćanja, gubitka svesti i na kraju smrtnog ishoda.
Prema podacima Eurofaunda širom EU 23% svih radnika izloženo je visokim temperaturama najmanje četvrtinu vremena, što se povećava na 36% u poljoprivredi i industriji i 38% u građevinarstvu.
Evropska konfederacija sindikata poziva Evropsku komisiju da pitanje zaštite radnika izloženih visokim temperaturama na radnim mestima uredi direktivom o maksimalnim radnim temperaturama. „Toplotni talasi mogu biti fatalni za ljude koji rade nezaštićeni od sunca, čemu smo već bili svedoci u Španiji ovog leta. Radnici su svaki dan na prvoj liniji klimatske krize i potrebna im je zaštita koja će odgovarati sve većoj opasnosti od ekstremnih temperatura. Vremenske prilike ne poznaju nacionalne granice, zbog čega nam je potrebno zakonodavstvo širom Evrope o maksimalnim radnim temperaturama. Političari iz svojih udobnih klimatizovanih kancelarija ne bi smeli da nastave da ignorišu opasnost po naše najugroženije radnike” – izjavio je Klaes Mikael Stal, zamenik Generalnog sekretara EKS-a.
Suočen sa prvim crvenim upozorenjem na ekstremne vrućine u zemlji, britanski sindikat GMB pozvao je na hitno usvajanje zakona kako bi se radnici zaštitili od prisiljavanja da rade po vrućini i opasno nezdravoj temperaturi.
U Velikoj Britaniji ne postoji propis koji definiše kolika mora biti temperatura na radnom mestu pre nego što radnik može opravdano zatražiti da ga pošalju kući.
Smernice za zdravlje i bezbednost zahtevaju da radno mesto bude „udobno”, ali se definiše samo prekomerna hladnoća, navodeći da temperature ne bi trebalo da padnu ispod 16 stepeni Celzijusa u kancelarijskom okruženju ili 13 stepeni ako je posao fizički zahtevan.
Ne pominje se gornja granica, koja se verovatno nije smatrala neophodnom pre nekoliko decenija, ali koja je sada goruće pitanje.
Iznenađuje činjenica da zemlje koje su mnogo više naviknute na visoke temperature nisu mnogo bolje pripremljene.
Na nivou Evropske unije ne postoji zajedničko pravilo koje definiše maksimalnu dozvoljenu temperaturu na radnom mestu. Ali neke zemlje su implementirale svoje.
U Francuskoj, „Code du travail” – koji diktira zakone o radu zemlje – ne određuje maksimalnu temperaturu na radnom mestu, ali zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu da rade svoj posao u bezbednim uslovima – što bi moglo da uključi njihovu zaštitu od rizika koje predstavlja ekstremna vrućina.
Prema jednoj od odredbi zakona poslodavci u građevinskom sektoru moraju svojim radnicima da obezbede najmanje 3 litra vode dnevno – što bi se moglo smatrati ključnim olakšanjem tokom vrućih dana.
Druga odredba dozvoljava radnicima da prekinu svoje poslove kada se plaše neposredne opasnosti po njihov život – ali da li bi to uključivalo toplotni talas nije eksplicitno definisano zakonom.
Italijanski zakon o radu ne definiše maksimalnu dozvoljenu temperaturu na radnom mestu, ali slično kao u Francuskoj, zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu bezbedno da obavljaju svoj posao.
Prema odluci Apelacionog suda iz 2015. godine, radnici imaju pravo da prekinu svoju aktivnost – bez gubitka prihoda ili otpuštanja – ako njihov poslodavac ne garantuje bezbedne uslove rada ili ih natera da rade na „previsokim” temperaturama.
U istoj odluci iz 2015. godine, sud je presudio u slučaju koji se odnosio na ekstremno niske temperature – ali nema razloga zašto se ista smernica ne primenjuje na ekstremno visoke temperature.
Kako temperature rastu u Nemačkoj, kao i u većem delu zapadne Evrope, i Nemci su počeli da se pitaju koja su njihova prava kada je reč o tome da budu „oslobođeni od visokih temperatura na radnom mestu – baš kao što je studentima dozvoljeno da ne idu u školu zbog toplog vremena tokom leta.
Nemačka definiše maksimalnu temperaturu koja bi trebalo da se dostigne na radnom mestu kao 26 stepeni Celzijusa u normalnim okolnostima, ali to nije granica propisana zakonom. Ako temperature pređu 26 stepeni Celzijusa, poslodavci moraju osigurati da radnici bezbedno nastave sa svojom aktivnošću, uključujući obezbeđivanje vode za piće kada termometar dostigne 30 stepeni Celzijusa i omogućavanje pauza.
Kada radno mesto dostigne temperaturu preko 35 stepeni Celzijusa, smatra se „nepodobnim” za rad ,osim ako se ne preduzmu dalje mere. To ne znači da je radnicima dozvoljeno da idu kući: umesto toga, poslodavci treba da se postaraju da rashlade prostoriju.
Više od ostalih pomenutih zemalja, Španija prilično jasno reguliše maksimalnu temperaturu na radnom mestu.
Državni institut za higijenu i bezbednost na radu navodi da je za rad u kancelariji potrebna temperatura između 17 i 27 stepeni Celzijusa, dok posao koji zahteva lagani fizički napor treba da se obavlja na temperaturi između 14 i 25 stepeni Celzijusa.
Ako poslodavci ne poštuju ove zahteve, radnici ih mogu prijaviti državnom organu, Inspekciji rada i socijalnog osiguranja ili sindikatu, da bu bili sigurni da su postupili u skladu sa zakonom.
Na nesreću radnika, izgleda da ova vrsta zakonske zaštite od toplote na radnom mestu nije porasla tako brzo kao temperature na ovoj planeti koja se zagreva.
U sve četiri pobrojane zemlje nacionalne smernice zahtevaju od poslodavaca obavezu brige prema svojim radnicima, a neke im čak dozvoljavaju da prekinu svoje aktivnosti u slučaju opasno visokih temperatura. Međutim, nejasno je koliko često radnici mogu da se pobune protiv rada u ekstremno vrućim uslovima.
Sindikati pokušavaju da nateraju vlade da priznaju maksimalnu temperaturu iznad koje rad ne bi trebalo da bude dozvoljen – kao u slučaju Velike Britanije i Italije – i možemo očekivati da će ta tema postati sve spornija kako planeta postaje toplija i toplotni talasi sve češći.
Još jedno leto smrtonosnih toplotnih talasa pokazuje zašto je Evropi preko potreban zakon o maksimalnim radnim temperaturama, kako bi se radnici zaštitili od posledica klimatskih promena.
Nakon što su prošle nedelje dva radnika u Španiji kolabirala i umrla od toplotnog udara sindikati pozivaju Evropsku komisiju da odreaguje. U Francuskoj je 2020.godine 12 ljudi umrlo od nesreća na radu izazvanih toplotom. Slične tragedije postaće sve češće ukoliko se zakonski ne definiše rad na bezbednim radnim temperaturama.
Po mišljenju Svetske zdravstvene organizacije ljudi najbolje rade na temperaturi između 16° i 24°Celzijusa. Kada temperatura poraste iznad 30°, rizik od nesreća na radnom mestu raste za 5-7%, a kada temperatura pređe 38°, verovatnoća nesreće je između 10% i 15%, pokazuju istraživanja.
Vrtoglavica, glavobolja i grčevi u mišićima su rani simptomi toplotnog stresa, koji ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere mogu dovesti do povraćanja, gubitka svesti i na kraju smrtnog ishoda.
Prema podacima Eurofaunda širom EU 23% svih radnika izloženo je visokim temperaturama najmanje četvrtinu vremena, što se povećava na 36% u poljoprivredi i industriji i 38% u građevinarstvu.
Evropska konfederacija sindikata poziva Evropsku komisiju da pitanje zaštite radnika izloženih visokim temperaturama na radnim mestima uredi direktivom o maksimalnim radnim temperaturama. „Toplotni talasi mogu biti fatalni za ljude koji rade nezaštićeni od sunca, čemu smo već bili svedoci u Španiji ovog leta. Radnici su svaki dan na prvoj liniji klimatske krize i potrebna im je zaštita koja će odgovarati sve većoj opasnosti od ekstremnih temperatura. Vremenske prilike ne poznaju nacionalne granice, zbog čega nam je potrebno zakonodavstvo širom Evrope o maksimalnim radnim temperaturama. Političari iz svojih udobnih klimatizovanih kancelarija ne bi smeli da nastave da ignorišu opasnost po naše najugroženije radnike” – izjavio je Klaes Mikael Stal, zamenik Generalnog sekretara EKS-a.
