Više od 60 odsto naučnih radnika u Srbiji oštećeno je zbog višegodišnjeg nemara države da se reši njihov status, poručili su predstavnici Sindikata zaposlenih u naučno istraživačkoj delatnosti Srbije.
Oni su se, na konferenciji za novinare, založili da se zaposlenima u naučno-istraživačkim institucijama obezbedi dostojan rad, što podrazumeva jednaku platu za jednak rad i sigurna radna mesta, kao i da se zaposlenima koji su u skorijem periodu najviše diskriminisani osetno poboljša materijalni položaj.
Predsednica Sindikata Đurđica Jovović je kazala da naučnici ne traže da im se povećaju plate, već da njihove zarade uđu u zakonske okvire kojima se definišu plate u javnim službama. Ona je ocenila da naučni radnici trpe decenijsku nepravdu upravo zbog nerešene zakonske regulative.
“Od 2019. godine, donošenjem Zakona o nauci i istraživanjima, očekivali smo da će agonija projektnog finasiranja da stane. Taj zakon nam je garantovao prelazak na institucionalno finansiranje, da ćemo imati plate koje će biti u okvirima zakona, definisane koeficijente po zvanjima, da ćemo konačno biti registovani kao javne službe. To se nije desilo”, navela je Jovović.
Ona je rekla da je Sindikat nauke učestvovao u svim radnim grupama na donošenju podzakonskih akata koji su gotovi, ali su se izgubili na putu od jednog do drugog ministarstva, a kada sindikat pita za neki od tih dokumenata, prebacuju ga kao ping-pong lopticu između ministarstava prosvete i nauke, finansija i državne uprave i lokalne samouprave.
Jovović je istakla da će zbog odlaganja primene Zakona o platama u javnim službama do 2025. agonija zaposlenih u nauci biti produžena za još najmanje pet godina. Uprkos dobrom socijalnom dijalogu sa resornim ministarstvom, Jovović je rezultat zajedničkog rada ocenila nulom.
“Naši naučni radnici sve više gube entuzijazam. To se odrazilo na rad istraživača, što pokazuje i pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi. Država ulaže silne milione na izgradanju novih zgrada fakulteta i naučno-tehnološke parkove širom Srbije. Sindikat nije protiv toga, to treba da poboljša uslove rada istraživača, ali gde su ljudi koji u njima treba da rade? U nedavnom obraćanju kabineta premijerke nigde se ne pominju naučnici. U jednoj rečenici je rečeno da će se potruditi da reše naše dugogodišnje nagomilane probleme”, rekla je Jovović, podsećajući da rezultati rada naučnika nisu mereni od 2009/10. godine.
Milan Ivanov, član Sindikata nauke i zaposlen na Institutu za medicinska istraživanja, to je ilustrovao sopstvenim primerom, napominjući da mu se plata definiše na osnovu rezultata koje je postigao davne 2005. i 2006, dok je radio na Biološkom fakultetu. On je rekao da se zbog kategorija u istoj ustanovi plate među kolegama razlikuju i do 75 odsto, što na godišnjem nivou može da bude preko milion dinara.
“Pitam prosvetne radnike da li bi dozvolili da dva nastavnika matematike u istoj školi imaju različite plate, šta bi na to rekla dva poštara koja nose poštu u istom reonu? Da li bi ministar prosvete i nauke Branko Ružić bio zadovoljan da ministarka Darija Kisić Tepavčević ima 75 odsto veću platu od njega”, rekao je Ivanov.
Predstavnici sindikata nauke su izneli i problem mladih istraživača zaposlenih na fakultetima koji nemaju rešen radno-pravni status i već dve godine potpisuju ugovore na određeno vreme koji su oročeni na godinu dana. Iz toga su proizašli brojni problemi, pa istraživači zaposleni na nekim fakultetima ne dobijaju novac za prevoz, nekima se ne isplaćuje minuli rad, a pojedine uprave smatraju da za ove ljude ne važi Poseban kolektivni ugovor za visoko obrazovanje. Pitali su naučnici resorno ministarstvo da im tu dilemu razreši, ali odgovor, kažu, nisu dobili.
