ENERGETSKA TRANZICIJA I ULOGA SINDIKATA

Savez samostalnih sindikata Srbije kongresnom Rezolucijom iz 2020. godine ustvrdio je da „nema poslova na mrtvoj planeti“ i opredelio se za aktivan pristup prema klimatskim promenama i predstojećoj energetskoj tranziciji na obnovljive izvore energije. Na to je podsetio potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković otvarajući seminar u okviru projekta „Jačanje Sekcije mladih SSSS“ uz podršku centra „Ulof Palme“, koji je održan 24 – 25. maja 2021.
Vuković je istakao je da sindikat kao organizacija radnika ima dužnost da učestvuje u borbi za čistiji svet za sve građane, te da se bori za sprečavanje industrijskih objekata da proizvode štetne materije za radnike i širu populaciju.
Miodrag Pantović iz Evropske konfederacije sindikata postavio je pitanje da li su radnički pokret i životno okruženje u kontradiktornom odnosu, i ukazao da u mnogim zemljama dolazi do podela pa i sukoba između sindikata u proizvodnom (industrijskom) i u neproizvodnom sektoru. Sindikati moraju postati akteri u procesu energetske tranzicije. Nužni prelazak sa fosilnih goriva na održive izvore energije ne sme biti stihijski, neorganizovan i preuranjen tako da se izgube radna mesta, da svu cenu plate radnici, već mora postati pravedna.
Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada MOR, smatra da je najveći izazov 21. veka odnos između životne sredine i socijalnih izazova (obezbeđivanja dostojanstvenog rada za sve i posebno dostojanstvo i dobrobit ranjivih grupa). Istakao je da su tzv. ‘zeleni poslovi’ ne samo ekološki prihvatljivi već da moraju sadržati radna prava odnosno dostojanstveni rad (socijalno osiguranje, bezbednost na radu, pristojne zarade). U komunalnom sektoru vidi veliki prostor za ‘ozelenjavanje’ s obzirom na broj neformalnih radnika koji prikupljaju otpad i mogli bi biti angažovani na njegovoj separaciji ili obradi.
Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“ govorila je na temu „Ekološke politike Republike Srbije“. Zagađenje je duboko politička i socijalna tema jer je energetsko siromaštvo uslovljeno besparicom te se kao ogrev koristi ono što je dostupno. Mnogi koji se bave ekologijom to čine ne iz izbora već iz nužde, da zaštite golu egzistenciju.
Aleksandar Jovanović iz pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ govorio je o građanskom organizovanju radi zaštite reka na toj planini. U Srbiji je od planiranih 850 MHE izgrađeno 110, a ukupna količina struje iz maksimalnog broja tih objekata ne bi proizvela ni 2% ukupne struje. Šteta koju bi stavljanje reke u cevi izazvalo je nenadoknadiva za biljni i životinjski svet i život ljudi na tim područjima s obzirom da je Srbija najsiromašnija država Balkana autohtonim površinskim vodama. Nekoliko gradova u Srbiji nema dostupne izvore pijaće vode te je paradoks uništavanja vodotokova time veći.
Predrag Momčilović novinar portala „Mašina“ predstavio je tri scenarija energetske tranzicije 1) nastavak kao do sada, 2) socijalno neosetljiva energetska tranzicija i 3) pravedna energetska tranzicija. Preduslov za uključivanje sindikata u proces energetske tranzicije predstavljalo bi prepoznavanje važnosti ovog procesa i informisanje sindikalnog članstva o aktuelnostima i trendovima u procesu energetske tranzicije. Preporuke Međunarodne organizacije rada i Međunarodne konfederacije sindikata su da se sindikati aktivno uključe u procese praćenja i kreiranja energetskih i klimatskih politika.