Socijalni partneri treba da razvijaju bolju saradnju i razgovaraju o pitanjima sa kojima se radnici suočavaju tokom restrukturiranja preduzeća, zaključak je nacionalne radionice, održane u okviru projekta INCLUSION – UKLJUČIVANJE – “Unapređenje učešća radnika u donošenju odluka tokom procesa restrukturiranja i preuzimanja u preduzećima”.
Iako je u Srbiji davno završeno sa restrukturiranjem preduzeća, problemi koji su se tada pojavili postoje, nažalost, i danas, uz činjenicu da je u velikom broju preduzeća taj proces bio neuspešan.
Zato je, uz podršku Evropske unije, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, 12. decembra održana radionica, na kojoj su učestvovali predstavnici granskih sindikata iz metalskog i građevinskog sektora, članovi SSSS, i predstavnici kompanija, članica Unije poslodavaca Srbije.
Ekspert na projektu, Melanija Petač iz SSSS, predstavila je rezultate ankete sprovedene ove godine među sindikalnim predstavnicima i zaposlenima u metalskoj industriji, građevinarstvu, energetici i petrohemiji, čiji su rezultati upoređeni sa anketom sprovedenom među poslodavcima.
Kroz studije konkretnih slučajeva i sprovođenjem anketa dolazi se do primera i prakse u Republici Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, koja bi morala da usklađuje svoje zakonodavstvo sa zakonima i direktivama EU. Upravo i projekat „INCLUSION“, čiji je nosilac poljska organizacija FORMAC, treba da pruži mogućnost da socijalni partneri razviju bolju saradnju i razgovaraju o pitanjima sa kojima se radnici suočavaju tokom restrukturiranja.
Potrebno je da se razrade nove mere u cilju poboljšanja uključivanja radnika u donošenju odluka u preduzećima tokom procesa restrukturiranja u industrijskom sektoru, kao i da razmenjuju prakse i razrađuju zajedničke zaključke i preporuke. U Srbiju dolaze strani investitori iz zemalja – članica EU i velike kompanije, koje u svojim zemljama imaju razvijenu kulturu dijaloga između socijalnih partnera, kao i kulturu učešća predstavnika zaposlenih u donošenju odluka tokom procesa restrukturiranja i preuzimanja u preduzećima. Ovo predstavlja mogućnost koju sindikati trebaju da iskoriste.
Ukazano je da isti cilj treba da imaju i država, poslodavci, kao kapital novca, i zaposleni, kao kapital rada. Kroz socijalni dijalog treba prepoznati prioritete, ključne izazove i mogućnosti u kreiranju strateških pravaca.
Neophodno je da postoji zakonska regulativa, kojom će precizno biti regulisana obaveznost učešća predstavnika radnika u donošenju odluka i njihova adekvatna zaštita, nadležnost, formiranje inspekcija i nadzor nad zakonitošću, kao i podsticajne mere.
Neophodno je sprovoditi stalnu edukaciju i stručno usavršavanje, kako poslodavaca tako i radnika. Na osnovu socijalne agende EU, neophodno je raditi na razvijanju socijalnog dijaloga među socijalnim partnerima, počevši od vrha države u Socijalno ekonomskom Savetu, ka nižem, lokalnom nivou, do nivoa u preduzeću.
