S obzirom da se nova nemačka vlada socijaldemokrata, liberala i zelenih složila oko vanrednog povećanja minimalne zarade u svom koalicionom sporazumu, Ministarstvo rada Nemačke je ove godine predstavilo nacrt Zakona o povećanju minimalne zarade, odnosno o zakonskom minimum, koji je ta zemlja uvela 2015. godine.
Ranije su minimalne zarade bile određene isključivo kolektivnim ugovorima, kao što je još uvek slučaj u nordijskim zemljama. Od sredine 1990-ih, međutim, pokrivenost kolektivnim pregovorima je konstantno opadala. U tom kontekstu, nemački sindikati su promenili svoj ranije veoma skeptičan stav prema zakonskim minimalnim platama i pokrenuli veliku kampanju za nacionalni donji nivo plata.
Većina poslodavaca se, međutim, protivila uvođenju minimalne zarade, predviđajući moguće negativne posledice po privredu. Njih su podržali mnogi ekonomisti koji su predviđali da će sa novom minimalnom zaradom do milion radnika ostati bez posla.
Ipak, mnoge studije su pokazale da je zakonom propisana minimalna plata dovela do snažnog povećanja plata za neke radnike sa niskim primanjima, bez značajnih negativnih efekata na tržište rada. Prvobitna postavka, od 8,50 evra po satu, međutim, bila je prilično niska, što je 48 procenata srednje plate radnika sa punim radnim vremenom. Shodno tome, nije mogla da ispuni očekivanja o obezbeđivanju pristojnih prihoda i smanjenju sektora niskih plata.
Prema postojećem nemačkom Zakonu o minimalnoj zaradi, redovno usklađivanje minimalne zarade trebalo bi da sledi predloge Komisije za minimalnu zaradu, koja je osnovana 2015. godine i sastoji se od po tri predstavnika sindikata i udruženja poslodavaca i nepristrasnog predsednika (plus dva predstavnika – akademski stručnjaci bez prava glasa). Komisija treba da izvrši sveobuhvatnu procenu sa posebnim osvrtom na odgovarajući minimalni nivo zaštite, postojanje fer konkurencije i uticaj na zapošljavanje. Štaviše, trebalo bi da uzme u obzir razvoj kolektivno ugovorenih zarada kao orijentaciju. Komisija u velikoj meri zavisi od sposobnosti sindikata i organizacija poslodavaca da postignu kompromis. Vlada sada nastoji da politički nametne jednokratno povećanje. Međutim, nakon povećanja na 12 evra, dalja prilagođavanja bi ponovo bila zasnovana na predlozima komisije.
Do sada je nemačka minimalna zarada bila daleko od referentnih vrednosti od 60 procenata bruto srednje plate i 50 procenata bruto proseka, koji se na međunarodnom nivou koristio kao prag za adekvatne minimalne zarade. Sa povećanjem na 12 evra, nemački minimum bi se međutim približio 60 odsto prosečne plate. Zakon se, stoga, može smatrati ranom implementacijom buduće evropske direktive.
Nova Ampelkoalicija u Nemačkoj potvrđuje da podržava predlog direktive i podržava „obavezujuće minimalne standarde“. Kako je vlada predstavila nacrt zakona za dovođenje nemačke minimalne zarade na adekvatan nivo, sada bi trebalo očekivati da igra aktivniju ulogu u promovisanju evropskog rešenja.
