„Zalaganjem za veća prava i zarade, bolje radne i životne uslove i sankcionisanje zloupotreba koje poslodavci ne retko čine prema tim radnicima, borimo se i za bolji status domaćih radnika“, rekao je Mihajlović.
Učestvujući na konferenciji „Socijalni dijalog za fer radne migracije: Ka inkluzivnim i pravednim tržištima rada“, koju je organizovao Savez, zajedno sa Fondacijom Fridrih Ebert, on je istakao da će krajnje benefite toga imati država, jer će budžet biti puniji zbog smanjenja rada „na crno“, a samim tim i privreda.
Mihajlović je upozorio na „poplavu“ stranih radnika u našoj zemlji, koji se dovode stihijski, bez plana i strategije i koji, uglavnom, rade „na crno“, „sa vrlo upitnom egzistencijom i uslovima rada i života u Srbiji“.
Uz to, dodao je, oni pristaju na nisku cenu rada i tako je obaraju i za domaće radnike, što dovodi do odlaska naših ljudi u inostranstvo i nedostatka kadrova, što u krajnjem slučaju nije dobro za našu privredu.
Ipak, Savez će, kako je istakao, kako bi se približio stranim radnicima, u četiri velika grada (Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu) otvoriti informativne centre, u kojima će ih upoznavati sa njihovim radnim pravima.
I u Nemačkoj je, prema rečima Dominika Jona, rukovodioca Mreže savetovališta Saveza sindikata Nemačke – Fer mobilitet, pravi „Eldorado“ što se tiče migrantskih radnika iz Istočne Evrope, s tim što se o njihovom položaju i pravima organizovano brinu sindikati iz te zemlje.
Dr Danica Šantić, sa Geografskog fakulteta u Beogradu, ukazala je da je broj stanovnika u Srbiji u stalnom padu, da je prosečna starost 44 godine, te da nam je, sa demografskog aspekta i zbog loše starosne strukture, neophodna strana radna snaga.
„Nadam se da će izjava nemačkog pisca da je ’Nemačka tražila radnike, a dobila ljude’, biti parola i u ostatku Evropa i sveta“, rekla je Šantićeva, istakavši da je suština da migracije predstavlaju razvoj za svaku zemlju, pa tako i za Srbiju.
Iako je, kako tvrdi pomoćnik ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Martinović, radno pravni položaj stranih radnika isti kao i kod domaćih radnika, kršenja prava i zloupotreba poslodavaca ima i prema jednima i drugima, „ali to država nastoji da sankcioniše“.
„Najveća odgovornost je na poslodavcima i posredničkim agencijama da obezbede adekvatne uslove za njihov rad, ali ni država ne beži od svojih obaveza kontrole i sankcionisanja zloupotreba“, rekao je Martinović, istakavši da mnoge privredne aktivnosti u zemlji ne bi bile izvršene bez stranih radnika.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović je rekao da će taj sindikat, uprkos činjenici da „država ne reaguje i nema kapaciteta da reši probleme sa kojima se suočavaju strani radnici“, nastaviti da vrši stalni pritisak prema državnim organima kako bi se sprečile zloupotrebe.
Naglasivši da „čak 50 odsto stranih radnika ne uživa prava koja bi trebalo“, Todorović je predložio da se napravi registar poslodavaca koji zapošljavaju strance, kako bi sindikat lakše stupio u kontakt, ali i pratio kako se poslodavci ponašaju prema njima.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, Bojan Stanić saglasio se sa činjenicom da je cena radne snage odlučujući faktor prilikom zapošljavanja stranih radnika, ali i ukazao da bi poslodavci trebalo da imaju u vidu i nacionalni prioritet, a to je ukupan progres društva.
Načelnik Odeljenja za razvoj odnosa sa poslodavcima Nacionalne službe za zapošljavanje, Darko Marjanović, rekao je da visina minimalne zarade odgovara radnicima iz nerazvijenih zemalja, što koriste poslodavci u Srbiji koji, uz to, ističu i vrlo nizak procenat (1-2 odsto) bolovanja stranih radnika, za razliku od naših, čiji je taj procenat mnogo viši.
On je naglasio da svakom poslodavcu koji želi da uposli stranca, Nacionalna služba prvo ponudi domaći kadar, ali da je opredeljujuća niža cena rada, na koju pristaju državljani iz zemalja trećeg sveta.
Generalni direktor hotela „Hilton“ u Beogradu, Aleksandar Vasilijević, rekao je da hotelijeri u Srbiji ne zapošljavaju strane radnike zato što to žele, već zato što su primorani zbog nedostatka domaćih kadrova.
„Strani radnici nisu jeftiniji, već mnogo skuplji od naših radnika, zato što im plaćamo smeštaj i avionsku kartu“, rekao je on, dodavši da, od ukupno 245 zaposlenih u tom hotelu, trenutno radi 43 stranaca, te da ni jedan od njih ne prima zaradu ispod minimalne.
