Bankari, trgovci i pomoćno osoblje u Londonu, Njujorku i nekim delovima Azije očekuju da će biti na listi za otkaz. Zaposlenima je rečeno da će ove godine biti tri runde otpuštanja, a da se prva očekuje krajem jula, dok su druge dve planirane za septembar i oktobar.
Tri meseca nakon što je UBS Grupa sa vladom dogovorila kupovinu banke Credit Suisse, polako se nazire ukupan broj planiranih otkaza. UBS Grupa, čiji je broj zaposlenih dostigao 120.000 kada je dogovor sklopljen, najavila je da planira da u narednom periodu na troškovima za zaposlene uštedi oko šest milijardi dolara.
Prema konačnoj računici, UBS namerava da otpusti ukupno 35.000 zaposlenih. To se poklapa sa analizom koju je sproveo Redburn, međunarodna organizacija koja se bavi istraživanjem tržišta kapitala.
Nakon što su investicione banke sa Vol Strita, uključujući „Morgan Stenli“ i „Goldmen Saks“, najavile da će na hiljade njihovih zaposlenih ostati bez posla, jasno je da će otpuštanje dramatično pogoršati lošu situaciju sa poslovima u finansijskom sektoru.
U redovima izvršilaca već se vidi dominacija UBS Grupe. U Izvršnom odboru je samo jedan funkcioner iz Credit Suisse, Ulrih Kerner, koji će ostati izvršni direktor te kupljene banke. U ključnoj jedinici za upravljanje bogatstvom samo pet osoba je iz Credit Suisse.
Iako je prvobitno UBS Grupa planirala da zadrži najboljih 20% zaposlenih iz sektora tehnologije, medija i telekomunikacija, mnogi od najuspešnijih bankara su već napustili banku ili ih je prigrabila konkurencija. Kako se navodi, „Dojče bank“, nezavisna investiciona banka „Džefriz“ i kompanija za finansijske usluge „Vels Fargo“ su među tim konkurentima koji su od ove situacije imali koristi.
UBS će morati, barem neko vreme, da zadrži ljude koji se bave strukturnim kreditima bogatih klijenata banke Credit Suisse i izvedenim finansijskim instrumentima.
Imajući u vidu domaće švajcarsko poslovanje, UBS planira da donese odluku o tome da li će se potpuno integrisati sa švajcarskom jedinicom ili će tražiti drugu opciju, kao što je osnivanje nezavisne kompanije ili prodaja njenih deonica široj javnosti. Sudbinu švajcarske banke pomno prate švajcarske kompanije, dok političari ukazuju na moć koju će bankarska grupacija imati na tržištu.
