Dok se nacionalne vlade i poslodavci pravdaju ograničenim budžetima i smanjenju potrošnje, zdravstvenim radnicima je dosta potcenjivanja, niskih zarada i nemogućnosti da pruže kvalitetnu negu.
Evropska federacija sindikata javnih službi (EPSU) organizuje protest, koji se održava u isto vreme kada i sastanak evropskih ministara zdravlja, od kojih zahtevaju adekvatno i održivo javno finansiranje, osoblje u skladu sa potrebama i zaustavljanje komercijalizacije sistema zdravstvene zaštite.
Ove godine zabeležen je ogroman talas štrajkova u zdravstvenim i socijalnim službama širom Evrope. Pre dve godine, milioni Evropljana su aplaudirali herojima koji su radili u bolnicama, staračkim domovima i klinikama, a danas kao da su zaboravljeni.
Uprkos obećanjima o povećanju plata u ranim fazama epidemije korona virusa, zdravstveni i radnici u nezi iskusili su smanjenje plata usled sve veće inflacije. S obzirom na to da mnogi napuštaju sektor zbog iscrpljenosti i izgaranja nakon više od dve godine borbe protiv pandemije, oni koji su ostali još su preopterećeni. Jedan od najizazovnijih aspekata posla sada je nemogućnost pružanja nivoa nege koji korisnici zaslužuju.
Ozbiljnost krize u zdravstvu i nezi prepoznata je na nedavnom zasedanju Regionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije za Evropu.
Dr Hans Kluge, direktor SZO-Evropa ukazao je da nedostatak osoblja, nedovoljno zapošljavanje, migracija kvalifikovanih radnika, neprivlačni uslovi rada i loš pristup mogućnostima za kontinuirani profesionalni razvoj narušavaju zdravstvene sisteme.
EPSU smatra da vlade imaju ključnu odgovornost da obezbede potrebna finansijska sredstva za povećanje ulaganja u zapošljavanje i zadržavanje zdravstvenih radnika i stručnjaka za negu.
Evropska komisija je shvatila potrebu za akcijom širom Evropske unije. U novoj evropskoj strategiji nege, povezanoj sa dve preporuke Saveta EU, komisija je objavila nekoliko mera politike za rešavanje krize.
Strategija podržava implementaciju Evropskog stuba socijalnih prava, koji uključuje pravo na pristupačnu dugotrajnu negu dobrog kvaliteta, ravnotežu između posla i privatnog života za pojedince sa obavezama nege i prava osoba sa invaliditetom. Ova prava se ne mogu ostvariti bez adekvatnog osoblja, adekvatno finansirane i obučene radne snage.
Nacrt preporuke Saveta o pristupu dostupnoj, visokokvalitetnoj, dugotrajnoj nezi predlaže da se imenuju nacionalni koordinatori koji će nadgledati i sprovoditi strategiju i delovati kao kontakt tačke na nivou EU, a da zemlje članice treba da dostave nacionalne akcione planove u roku od 12 meseci.
Međutim, čini se da evropski ministri zdravlja, koji održavaju sastanak u Briselu, ne shvataju hitnost krize. Verzija preporuke o dugotrajnoj nezi koja je usvojena juče se odnosi na nacionalne koordinatore ili „odgovarajući mehanizam koordinacije” i zanemaruje zahtev za nacionalnim akcionim planovima. Umesto toga, od država članica se traži da u roku od 18 meseci dostave Komisiji skup mera, koje se preporučuju, što sugeriše da je implementacija opciona i podriva imperativ konkretnih mera.
Na današnjem protestu zdravstveni radnici iz cele Evrope uzvraćaju. Između ostalog, pozivaju na dovoljno javnog finansiranja i ulaganja kako bi radnicima bilo omogućeno da pruže visokokvalitetnu negu, povećanu zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, uključujući i psihosocijalne rizike i ponovno ulaganje bilo kakvog profita u sektoru.
Oni takođe pozivaju na jačanje kolektivnog pregovaranja i na sektorske kolektivne ugovore koji podržavaju adekvatno osoblje zasnovano na potrebama, pravedne plate, dobre uslove rada i sindikalna prava.
Priključujući se akciji sa više od 60 članova, rumunski sindikat zdravstva SANITAS naglašava da je stopa inflacije u Rumuniji porasla na 15,9 odsto u septembru 2022, što je najviši nivo u poslednjih 19 godina. Troškovi života su udvostručeni u odnosu na prošlu godinu zbog poskupljenja svih roba široke potrošnje. Međutim, većina profesija u sektoru zdravstva i socijalne pomoći beleži neznatna povećanja plata od 10 do 60 evra mesečno.
Potpredsednik Komunala, najvećeg švedskog sindikata, rekao je: „Komunal želi bolje uslove za sve koji rade u zdravstvenim i socijalnim službama. Uvereni smo da uz dobre plate i dobre uslove rada možemo da obezbedimo dobrobit ne samo zaposlenih već i korisnika, poslodavaca i društva u celini”.
Kako se ciklus evropskih vesti smenjuje, a pažnja kreatora politike i javnosti pomera, protest koji se organizuje u Briselu podseća na to da su zdravstvene i socijalne usluge žila kucavica naših društava. Sa dolaskom izbeglica iz Ukrajine i energetskom krizom koja nastavlja da vrši pritisak na ključne službe, zdravstveni radnici neće čekati kolaps sektora.
Od radnika širom Evrope poruka je glasna i jasna: DOSTA JE BILO