Savez samostalnih sindikata Beograda (SSSB) je proslavio 120 godina rada. Beogradski ogranak najveće sindikalne centrale u Srbiji (SSSS) se smatra naslednikom Beogradskog radničkog društva koje je osnovano 1901. godine što predstavlja jedan od ključnim momenata u razvoju organizovanog radničkog i socijalističkog pokreta na ovim prostorima.
Epidemija je poremetila planove za značajnije i masovnije obeležavanje ovog jubileja, ipak cele prethodne nedelje je organizovan niz razgovora o budućnosti sindikata kao i izložba o istoriji SSSB-a na Trgu republike u Beogradu. Sindikalci su ponosni na istorijska postignuća njihovih prethodnika, ipak jasno im je i da su pred sindikatom novi zadaci i da se ne živi od slavne prošlosti, zato je proslava 120. rođendana organizovana pod motom „Budućnost sindikalnog pokreta je u tvojim rukama!“.
U skladu sa tim, o istoriji i budućnosti sindikata, razgovarali smo sa Markom Perićem, autorom izložbe na Trgu Republike i predsednikom Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda.
Kako je nastao vaš sindikat i šta su bile prve borbe koje je vodio početkom 20. veka?
Beogradsko radničko društvo nastalo je marta 1901. godine okupljanjem već postojećih strukovnih saveza među kojima je najznačajnija bila Družina tipografsih radnika. To su bile godine kada su socijalisti aktivno radili na jačanju radničkog pokreta kroz listove „Napred“ i „Radničke novine“, kao i kroz stalne agitacije na terenu koje su imale za cilj stvaranje klasno-borbenih radničkih organizacija.
Tada su vođene borbe za smanjenje radnog vremena i povećanje nadnica, a glavni metod je bio štrajk. Ipak, prvih godina postojanja Beogradsko radničko društvo nije imalo neophodnu masovnost i organizovanost, pa su poslodavci uz pomoć vlasti uglavnom suzbijali radničke zahteve.
Sindikat je preživeo dve velike društvene transformacije (iz kapitalizma u socijalizam i nazad u kapitalizam). Kakve se pouke mogu izvući iz toga i da li je sindikat spreman da podnese pritiske aktuelnog sistema?
Od svog osnivanja Savez sindikata je delio sudbinu sa političkom partijom radničke klase, prvo sa Srpskom socijaldemokratskom partijom, a kasnije sa KPJ, odnosno SKJ. U prvoj polovini 20. veka, kada su na ovim prostorima vladali kapitalistički odnosi u proizvodnji, država je prema radničkoj partiji i sindikatima zauzimala neprijateljski stav, a u zavisnosti od trenutnog istorijskog konteksta i njihove snage i brojnosti obračunavala se sa njima različitim metodama – od razbijanja štrajkova, do cepanja postojećih i formiranja novih „žutih“ sindikata i na kraju do potpunog zabranjivanja.
U socijalizmu su sindikati obnovljeni i tako jedinstveni činili su masovnu organizaciju, koja je uz druge činioce samoupravnog sistema radila na poboljšanju uslova života radničke klase koja je u procesima nagle industrijalizacije zemlje postajala sve brojnija. Posle sloma tog sistema i povratka u kapitalizam sindikati su bili prinuđeni da se prilagode novim uslovima igre i da ovog puta bez oslonca na jaku radničku partiju postave sebe kao predstavnika radničke klase.
Pouka koja se iz toga može izvući, sada kada se ponovo borimo u kapitalizmu i protiv njega, je da uvek treba tražiti partnere i saveznike, ali da se mora graditi jaka i nezavisna institucija koja ne sme izgubiti iz vida šta su pravi interesi onoga koga predstavlja, a to su u slučaju sindikata uvek radnici i njihova prava.
Kako vidite budućnost sindikata?
Budućnost sindikata vidimo u proširivanju članstva i jačanju kapaciteta za delovanje, u stvaranju atmosfere u društvu u kojoj je sindikat prepoznat kao faktor koji obezbeđuje pravično zakonodavstvo i sigurno radno okruženje.
Sindikalno organizovanje, kao i radno angažovanje, pretrpelo je velike promene i neminovno će se te promene nastaviti još bržim tempom u budućnosti. Pred nama su izazovi pandemije, rada od kuće i preko interneta i porasta prekarnih oblika rada. Vidimo budućnost u kojoj mladi ljudi ne žele da odu iz zemlje, već se uz našu pomoć bore da pronađu nove načine povezivanja i organizovanja i da ostvare pravo na dostojanstven život od rada.
Izvor: Mašina.rs
