MOJA PRVA PLATA SAMO BRZI POKUŠAJ AMORTIZACIJE NEZAPOSLENOSTI

Vladin program “Moja prva plata” nije sistemsko rešenje koje će zadovoljiti potrebe mladih za socijalnom sigurnošću, podrškom i dostojanstvenim radom, već predstavlja brzi pokušaj amortizacije nezaposlenosti usled pandemije koji sa sobom nosi poruku da će u Srbiji uvek biti jeftine radne snage.
To je ocenjeno na forumu, pod nazivom „Gde će se zaposliti generacije iz karantina“, koji je, u organizaciji Fridrih Ebert Fondacije i Business Info Group, održan 16. oktobra u Beogradu.
Predsednik Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda Marko Perić ukazao je na štetnost poruke koju država šalje mladima koji izlaze na tržište rada time što “zove platom nešto što je ispod ‘minimalca’, a to su mesečne naknade u iznosu od 20.000 i 24.000 dinara i to bez toplog obroka i prevoza”.
Program je osmišljen bez dogovora sa predstavnicima radnika i to se može videti kroz brojne nedostatke, kao što su delimično zdravstveno osiguranje i izostavljanje bilo kakve obaveze poslodavca prema radniku nakon isteka devet meseci, koliko traje ova stručna praksa, naglasio je Perić.
Na skupu, na kojem su učestvovali i Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Jana Šarić, Koordinatorka Centra E8, Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije, razgovaralo se o problemima sa kojima su suočava “generacija iz karantina”, posebno mladi koji bi mogli da najviše osete ekonomske posledice pandemije.
Perić je istakao da se članovi Sekcije mladih bore da najveći teret pandemije, zdravstvene i ekonomske krize ne padne na mlade radnike, koji su kao i kod ekonomske krize iz 2008. godine i sada jedna od najugroženijih kategorija.
“Prvi su na udaru krize bili mladi koji rade u uslužnim delatnostima, a posebno je zabrinjavajuće to što je zdravstvenu krizu Srbija dočekala sa manjkom zdravstvenih radnika koji su prethodnih godina napustili državu u potrazi za poslom. Pandemija je promenila uslove rada i pokazalo se da su u tim okolnostima bolje prošli radnici koji su bili članovi sindikata, jer su pravovremeno mogli da reaguju na odluke poslodavaca, pogotovo prilikom smanjenja obima posla i prelaska na rad od kuće, koji je i dalje u velikoj meri neregulisano polje radnih odnosa”, zaključio je Perić.