Rezultati sprovedenog istraživanja, vezanog za radno vreme i ravnotežu posla i života, pokazuju da globalna radna snaga radi duže ili kraće od standardnih osam sati dnevno, odnosno 40 sati nedeljno. Više od jedne trećine radnika redovno radi više od 48 sati nedeljno, dok jedna petina radi sa skraćenim radnim vremenom koje traje kraće od 35 sati nedeljno.
Pravi se razlika i između organizacije radnog vremena i njenih efekata na ravnotežu posla i života, uključujući rad u smenama, kompresovane sate.. Iako se nekim od ovih fleksibilnih aranžmana dobija bolji porodični život, to može biti praćeno rodnom neravnotežom i rizicima po zdravlje.
Takođe je razmatran i odgovor vlada i firmi na krizu tokom pandemije, kako bi se pomoglo organizacijama da nastave da rade i da radnici ostanu zaposleni. Zaključeno je da je veći deo radnika koji je radio skraćeno pomogao da se sačuvaju radna mesta.
Naglašene su i dugoročne promene, odnosno da je uvođenje rada na daljinu, tamo gde je to bilo moguće, promenilo prirodu zaposlenja, a najverovatnije će tako biti i u budućnosti.
Mere za suzbijanje virusa korone su, takođe, iznedrile nove dokaze koji radnicima pružaju više fleksibilnosti u tome kako, gde i kada mogu da rade. To može pozitivno da utiče na njih i posao, kao što je, primera radi, veća produktivnost, dok ograničavanje fleksibilnosti donosi znatne troškove, uključujući veću promenu zaposlenih.
“Postoji značajan broj dokaza da politika ravnoteže posla i privatnog života doprinosi firmama, što ide u korist argumentu da su takve politike ‘win-win’ i za poslodavce i za zaposlene. Ako primenimo neke od lekcija iz krize Kovida-19 i veoma pažljivo pogledamo kako su strukturirani sati rada, kao i sveukupnu dužinu, možemo stvoriti dobitnu kombinaciju, poboljšavajući učinak u poslu i ravnotežu posla i privatnog života”, navodi se u izveštaju, kojim se, na kraju, daju zaključci i preporuke:
-Regulativa radnog vremena o maksimalnom broju sati rada na dnevnom nivou i odmoru doprinosi dugoročnom zdravlju i dobrobiti društva.
-Dugi sati rada su uglavnom vezani za nisku produktivnost, dok se kraće radno vreme vezuje za veću produktivnost.
-Države treba da iskoriste iskustva dobijena iz skraćivanja radnog vremena i fleksibilnosti uvedene tokom kovid krize. Inkluzivne šeme skraćenog radnog vremena, ne samo da održavaju zaposlenost, već i kupovnu moć i stvaraju mogućnost ublažavanja posledica ekonomske krize.
-Reakcije na javnu politiku treba da promovišu skraćivanje radnog vremena, zdravu ravnotežu između posla i života i povećaju produktivnost. -Rad na daljinu pomaže da se održi zaposlenost i stvori novi vid autonomije zaposlenih. Međutim, ovi i slični oblici rada treba da se regulišu kako bi se sprečili mogući negativni efekti. To se može uraditi putem “prava da se diskonektujete”.
