ŠTRAJKOVI I PROTESTI U SRBIJI 2013.

Privreda Republike Srbije nije bez problema. Znatan broj privatizacionih ugovora je raskinut ili je postupak u toku (preko 600 preduzeća). Restrukturiranje značajnih privrednih sitema nije završeno. Kod određenog broja privrednih subjekata prisutna je nelikvidnost i nedostatak obrtnih sredstava. I pored uspešne žetve i povoljne godine, kada su prinosi u pitanju, u poljoprivrednoj proizvodnji su i dalje prisutni dispariteti između cene proizvodnje i otkupne cene, što sa svoje strane stvara neizvesnost u pogledu strukture i površina koje treba da budu zasejane u narednoj godini. Pad cena proizvoda kod kojih je Srbija značajan izvoznik na svetskom tržištu (kao što je malina), stvorilo je nezadovoljstvo kod potrošača, imajući u vidu da se izvoz odvija preko malog broja preduzeća koja raspolažu dovoljnim kapacitetima hladnjača. Svedoci smo bili problema sa kvalitetom kukuruza, mleka i mlečnih proizvoda, i td. Sve se ovo odrazilo i na položaj zaposlenih.
Od januara do decembra 2013. godine, zaposleni su iskazali svoje nezadovoljstvo kroz 10 protesta i 55 štrajkova u kojima je učestvovalo preko 45.000 radnika.
U prvoj polovini godine bio je relativno manji broj štrajkova u kojima je učestvovao znatan broj zaposlenih.
Samostalni sindikat putara Srbije tražio je da se razreši problem 26 putarskih preduzeća u kojima je štrajkovalo 10.000 zaposlenih, što je u osnovi i dalje prisutan problem i pored toga što su sudski organi pristupili procesuiranju poznatog procesa vezanog za protivpravno otuđivanje imovine, neplaćanja fiskalnih obaveza, i td.
Samostalni sindikat građevinarstva i IGM-a Srbije je imao jednočasovni štrajk upozorenja u kome je učestvovalo 25.000 radnika, kako bi ukazali na sistemske probleme prisutne u građevinskoj industriji, oličene u nepovoljnim uslovima privređivanja, kada je domaća industrija u pitanju, u nepovoljnom zakonskom okviru i tretiranju domaćih preduzeća kada su u pitanju javne nabavke i infrastrukturni projekti, a sa druge strane izostanku kreditne podrške kada su u pitanju izvozni poslovi odnosno gradnja na trećim tržištima.
Pored toga, protestvovali su i drugi sindikati, kao što je Samostalni sindikat nauke.
Kod određenog broja javnih preduzeća, ispostavio se problem finansiranja delatnosti usled restriktivnog obima raspoloživih budžetskih sredstava lokalnih samouprava. Tako su npr. u štrajkku bila javna komunalna preduzeća Velikog Gradišta, Vrnjačke Banje, Vlasotinca, Novog Pazara, Novog Sada, Smederevske Palanke, i td.
Posledice loših i neuspešnih privatizacija osećale su se i u 2013. godini. U štrajku su bili zaposleni „Želvoz“ Smederevo, „Jumko“ Vranje, „Ratko Mitrović“ Beograd, „Granit“ Peščar, „Elektroporcelan“ Arađelovac, „Župa“ Kruševac, „Autosaobraćaj“ Kragujevac, i td.
Posledice neodgovarajućeg restrukturiranja preduzeća koja predugo traju, u pojedinim slučajevima i 12 godina, dovele su do radikalnog iskazivanja nezadovoljstva i štrajka radnika FAP Priboj (de je došlo i do blokade puteva), štrajka građu, i td.
Preostali zaposleni u Elektronskoj industriji Niš, koja je devastirana i gde proizvodnja praktično ne postoji, nastojali su da protestom ukažu na potrebu da se preduzmu mere kako bi u mogućem obimu Srbija dobila elektronsku industriju bez koje nema modernizacije ni razvoja drugih proizvodnih i uslužnih grana.
Ukupno gledano, u preduzećima u kojima se štrajkovalo i gde su zaposleni iskazivali protestom svoje nezadovoljstvo postojećim stanjem, u prvom planu je bio zahtev za stvaranjem uslova za proizvodnju, da se preduzeća konsoliduju na način koji će im obezbediti kadrovske i tehničke uslove, sa ciljem da mogu uspešno nastupati na tržištu, a za šta je između ostalog potrebna i bankarska podrška.
U osnovi leže i zahtevi za ostvarivanje i drugih radnih prava kao što je pravo na zaradu, bezbedne uslove rada, sindikalno organizovanje.
Najčešći zahtevi štrajkača bili su usmereni, na prvom mestu, na isplate zarada koje su kasnile po više meseci pa i godina, povezivanje radnog staža, uplatu pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti, overu zdravstvenih knjižica, kao i ostvarenje drugih pripadajućih prava vezanih za primanja kao što je isplata naknade za ishranu, naknade za prevoz, regresa, službenih putovanja i dr.
Na drugom mestu su zahtevi vezani za potpisivanje kolektivnog ugovora i poštovanje radnih i socijalnih prava zaposlenih, kao i postupanje po donetim izvršnim sudskim presudama.
Zaposleni su jasno istakli svoje zahteve da se obustave nezakonite i nelegalne radnje, spreči protivpravno otuđenje imovine, korupcija i nelegalno prisvajanje.
Karakteristično je da je najveći broj zahteva usmeren na ostvarivanje elementarnih prava zaposlenih i da su problemi povezani: izostanak isplate zarada, nepostojanje proizvodnje, loše upravljanje, nekvalitetan proizvodni program, nepoštovanje kolektivnog ugovora i ugovora o privatizaciji, sindikalnih prava, i td.
Preduzeća u restrukturiranju su opterećena dugovanjima i drugim tehničko-tehnološkim problemima.
Zaposleni u preduzećima koja su štrajkovala, traže da se obezbedi zakonski, tehnički i finansijski ambijent, koji će im omogućiti da ostvare i prime svoje zarade, da im se uplate pripadajući doprinosi za penzijsko, zdravstveno i osiguranje od nezaposlenosti, tržištnost i profitabilnost proizvodnih programa, kako bi sa određenom izvesnošću mogli da računaju na svoju i porodičnu socijalnu sigurnost.
Ukoliko država ne preduzme odgovarajuće mere na planu unapređenja poslovnog ambijenta, poboljšanje zakonske regulative, stvaranje razvojnih finansijskih institucija, davanje kreditne podrške, stručanog i kvalifikovanog menadžmenta, standarda kvaliteta i ostalih pretpostavki za konkurentan nastup na stranom i domaćem tržištu za očekivati je da zaposleni i u buduće štrajkovima iskazuju svoje krajnje nezadovoljstvo radnimi socijalnim položajem.
Gradovi gde su održani štrajkovi i protesti su: Sombor, Šabac, Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Vranje, Niš, Čačak, Bajina Bašta, Valjevo, Ljig, Mali Zvornik, Kruševac, Aranđelovac, Vladičin Han, Užice, Smederevska Palanka, Novi Pazar, Vrnjačka Banja, Vlasotince, Subotica, Ada i Veliko Gradište.
Štrajkovi i protesti održani su u : metalskoj industriji, građevinskoj industriji, poljoprivredi, hemiji, nauci, putnoj privredi, obrazovanju, kulturi, tekstilnoj industriji i komunalnom sektoru.
Lista štrajkova:

• 1. Fabrika Akumulatora – Sombor (200 radnika učestvovalo u štrajku)
• 2. Samostalni sindikat putara Srbije – 26 putarskih preduzeća u štrajku (10.000 zaposlenih u štrajku)
• 3. VSI – Veterinarski specijalistički institut – Šabac (22)
• 4. Novitet – Novi Sad
• 5. BD Agro – Dobanovci
• 6. Centar za strana žita – Kragujevac (44)
• 7. Rudari Zajača – Beograd (50)
• 8. Jumko – Vranje (500)
• 9. Srbijatrans – Niš (30)
• 10. Cer – Čačak
• 11. Samostalni sindikat građevinara Srbije – jednočasovni štrajk upozorenja (25.000 građevinskih radnika stupilo je u jednočasovni štrajk upozorenja u preduzećima širom Srbije)
• 12. Izolacija – Beograd
• 13. Projektomontaža – Beograd
• 14. Ratko Mitrović – Beograd
• 15. Elektroizgradnja – Bajina Bašta
• 16. Valjevo put – Valjevo
• 17. Granit Peščar – Ljig
• 18. Ravnaja – Mali Zvornik
• (Izolacija, Projektomontaža, Ratko Mitrović, Elektroizgradnja, Valjevo put, Granit Peščar, Ravnaja, ukupno 1.800 ranika je učestvovalo u štrajku)
• 19. Kruševac put – Kruševac
• 20. Trajal – Kruševac (1.631)
• 21. Elektrporcelan – Aranđelovac (248)
• 22. Betonjerka – Vladičin Han
• 23. JKP Standard – Veliko Gradište (80)
• 24. JKP Vodovod – Vlasotince (70)
• 25. JKP Beli Izvor – Vrnjačka Banja (270)
• 26. JKP Niskogradnja – Kragujevac (290)
• 27. JKP Vodovod i kanalizacija – Novi Pazar (670)
• 28. JKP Čistoća – Novi Pazar
• 29. JKP Stan – Novi Sad (300)
• 30. JKP Vodovod i kanalizacija – Novi Sad (700)
• 31. JKP Mikulja – Smederevska Planaka (250)
• 32. JKP Niskogradanja – Užice (180)
• 33. JKP Put
• 34. Župa – Kruševac (27 radnika u štrajkuju glađu)
• 35. Šumadija Des – Kragujevac (22)
• 36. Rudnik Lece – Medveđa
• 37. Litostroj Potisje – Ada
• 38. Fap – Priboj (jedan radnik štrajkovao glađu)
• 39. Pozorište na terazijama – Beograd
• 40. Mlekara Subotica – Subotica
• 41. Zastava Kovačica – Kragujevac (300)
• 42. PKB – Beograd
• 43. PIK – Zemun
• 44. Autosaobraćaj – Kragujevac 500 – blokada puteva
• 45. Želvoz – Smederevo
• 46. Jugoprevoz – Kovin 47. Fap – Priboj – blokada puteva
• 48. Bemako – Valjevo
• 49. Zastavina fabrika Automobila – bivši zaposleni organizovali štrajk – Kragujevac
• 50. Zastava Kamioni – bivši zaposleni organizovali štrajk – Kragujevac
• 51. Fabrika vagona – Kraljevo
• 52. Zorka transport – Šabac
• 53. Nisal – Niš
• 54. Fam farma – Kraljevo
• 55. Zvezda – Kruševac

Lista protesta:

• 1. Zastava Oružje – Kragujevac – (1.000)
• 2. Unija sindikata prosvetnih radnika
• 3. Samostalni sindikat nauke Srbije (2.000)
• 4. Elektronska industrija – Niš
• 5. AD Tigar – Pirot
• 6. Galenika – Beograd
• 7. IMK 14. Oktobar – Kruševac
• 8. Konfekcija „Zvezda“ – Kruševac
• 9. Fabrika ulja – Kruševac – 134
• 10. Direkcija za izgradnju – Novi Pazar