Nedavna sudska odluka u korist člana Samostalnog sindikata kulture, vezana za rad na određeno vreme, predstavlja značajan doprinos razvoju sudske prakse u oblasti zaštite zaposlenih.
Naime, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu u korist člana našeg granskog sindikata, čime je još jednom ukazano na značaj zaštite zaposlenih od zloupotrebe ugovora o radu na određeno vreme.
Ovom, drugostepenom presudom, potvrđena je odluka prvostepenog suda kojom je poništeno kao nezakonito rešenje poslodavca, ustanove kulture, kojom prestaje ugovor o radu na određeno vreme, umesto čega se nalaže zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Time je uspešno okončan radni spor koji je pred sudom vodilo Odeljenje za pravna, ekonomska i socijalna pitanja Saveza samostalnih sindikata Srbije, čime je još jednom potvrđen značaj sindikalnog organizovanja i stručne pravne pomoći koju Savez pruža svojim članovima u ostvarivanju i zaštiti prava iz radnog odnosa.
U ovom poslednjem slučaju, zaposleni je kod tuženog poslodavca radio gotovo deset godina u kontinuitetu, na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, uz povremeno angažovanje i po osnovu ugovora o delu. Za sve to vreme obavljao je poslove predviđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ustanove, što ukazuje na trajnu potrebu poslodavca za njegovim radom.
Ovaj slučaj otvara važno pitanje zloupotrebe instituta radnog odnosa na određeno vreme, uređenog članom 37. Zakona o radu. Prema zakonskim odredbama, radni odnos na neodređeno vreme predstavlja pravilo, dok je zapošljavanje na određeno vreme izuzetak, opravdan postojanjem objektivnih razloga koji su unapred određeni.
Poseban značaj ove presude ogleda se u pravnom stavu Apelacionog suda da je poslodavac zloupotrebio pojam „projekta“ iz člana 37. stav 4. tačka 2) Zakona o radu. Navedenom odredbom propisano je da se ugovor o radu na određeno vreme može zaključiti za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta.
Iz obrazloženja drugostepene presude proizlazi da se pozivanje na projektno angažovanje ne može koristiti kao opravdanje za dugotrajno zapošljavanje na određeno vreme kada zaposleni u kontinuitetu obavlja poslove koji predstavljaju redovnu delatnost poslodavca.
Ova presuda posebno je značajna imajući u vidu da su slični oblici angažovanja prisutni u brojnim ustanovama kulture, ali i u drugim delovima javnog i privatnog sektora. Dugogodišnje angažovanje zaposlenih putem uzastopnih ugovora na određeno vreme, bez stvarno opravdanih zakonskih razloga, dovodi do pravne nesigurnosti i umanjenja zaštite radnih prava.
Istovremeno, ovaj slučaj potvrđuje potrebu za unapređenjem zakonodavnog okvira, kako bi se sprečile zloupotrebe uzastopnog zaključivanja ugovora na određeno vreme i obezbedila veća sigurnost zaposlenja.
Savez samostalnih sindikata Srbije nastaviće da se zalaže za izmene i dopune Zakona o radu kojima će se dodatno ograničiti mogućnosti zloupotrebe ovog oblika radnog angažovanja, ojačati zaštita zaposlenih i stvoriti efikasniji mehanizmi za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme kada za to postoje zakonski uslovi.
Naime, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu u korist člana našeg granskog sindikata, čime je još jednom ukazano na značaj zaštite zaposlenih od zloupotrebe ugovora o radu na određeno vreme.
Ovom, drugostepenom presudom, potvrđena je odluka prvostepenog suda kojom je poništeno kao nezakonito rešenje poslodavca, ustanove kulture, kojom prestaje ugovor o radu na određeno vreme, umesto čega se nalaže zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Time je uspešno okončan radni spor koji je pred sudom vodilo Odeljenje za pravna, ekonomska i socijalna pitanja Saveza samostalnih sindikata Srbije, čime je još jednom potvrđen značaj sindikalnog organizovanja i stručne pravne pomoći koju Savez pruža svojim članovima u ostvarivanju i zaštiti prava iz radnog odnosa.
U ovom poslednjem slučaju, zaposleni je kod tuženog poslodavca radio gotovo deset godina u kontinuitetu, na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, uz povremeno angažovanje i po osnovu ugovora o delu. Za sve to vreme obavljao je poslove predviđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ustanove, što ukazuje na trajnu potrebu poslodavca za njegovim radom.
Ovaj slučaj otvara važno pitanje zloupotrebe instituta radnog odnosa na određeno vreme, uređenog članom 37. Zakona o radu. Prema zakonskim odredbama, radni odnos na neodređeno vreme predstavlja pravilo, dok je zapošljavanje na određeno vreme izuzetak, opravdan postojanjem objektivnih razloga koji su unapred određeni.
Poseban značaj ove presude ogleda se u pravnom stavu Apelacionog suda da je poslodavac zloupotrebio pojam „projekta“ iz člana 37. stav 4. tačka 2) Zakona o radu. Navedenom odredbom propisano je da se ugovor o radu na određeno vreme može zaključiti za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta.
Iz obrazloženja drugostepene presude proizlazi da se pozivanje na projektno angažovanje ne može koristiti kao opravdanje za dugotrajno zapošljavanje na određeno vreme kada zaposleni u kontinuitetu obavlja poslove koji predstavljaju redovnu delatnost poslodavca.
Ova presuda posebno je značajna imajući u vidu da su slični oblici angažovanja prisutni u brojnim ustanovama kulture, ali i u drugim delovima javnog i privatnog sektora. Dugogodišnje angažovanje zaposlenih putem uzastopnih ugovora na određeno vreme, bez stvarno opravdanih zakonskih razloga, dovodi do pravne nesigurnosti i umanjenja zaštite radnih prava.
Istovremeno, ovaj slučaj potvrđuje potrebu za unapređenjem zakonodavnog okvira, kako bi se sprečile zloupotrebe uzastopnog zaključivanja ugovora na određeno vreme i obezbedila veća sigurnost zaposlenja.
Savez samostalnih sindikata Srbije nastaviće da se zalaže za izmene i dopune Zakona o radu kojima će se dodatno ograničiti mogućnosti zloupotrebe ovog oblika radnog angažovanja, ojačati zaštita zaposlenih i stvoriti efikasniji mehanizmi za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme kada za to postoje zakonski uslovi.
