Zaposleni u javnom sektoru najverovatnije će predložiti Vladi Srbije da se njihove zarade u 2027. godini povećaju u dvocifrenom iznosu, a pojedini predlozi idu i do iznosa od skoro 16 odsto, saznaje Biznis.rs.
Iako zahtevi sindikata za povećanjem zarada od sledeće godine za sada nisu javno izneti, u krugovima dve najveće sindikalne centrale preovladavaju stavovi da posle dva povećanja minimalne zarade – u oktobru prošle i januaru ove godine – rast plata mora da bude osetniji, kako bi se sprečilo približavanje ostalih zarada minimalcu.
Sindikati su pred ovogodišnje pregovore o minimalnoj zaradi nešto glasnije počeli da upozoravaju na pojavu koju oni nazivaju kompresija zarada, a reč je o tome da minimalna zarada raste brže od plata ostalih zaposlenih u javnom sektoru dok sve više onih koji rade za državu prima minimalac. Jedini način da se to spreči jeste da se povećanje minimalne cene radnog sata linearno prenese na sve ostale zaposlene, što poslednjih godina nije slučaj, pa su razlike između najplaćenijih poslova i onih sa minimalcem iz godine u godinu sve manje.
Podsetimo, minimalna zarada vanredno je povećana u oktobru prošle godine za 9,4 odsto, nakon što je prethodno redovno porasla za 13,7 odsto od januara iste godine, dok je minimalna cena satnica od januara ove godine povećana za još 10,1 odsto.
Za to vreme, zaposleni u javnoj upravi dobili su povećanje od 5,1 odsto u ovoj godini dok je, prema navodima Ministarstva finansija, kumulativni rast plata u prosveti u 2025. i 2026.godini iznosio 28,6 odsto, a u zdravstvu 19,2 odsto zbog vanrednih usklađivanja u prethodnoj godini.
Predsednik Sindikata Uprave Srbije Slađan Bobić kazao je za Biznis.rs da je predlog na nivou ovog sindikata da se plate povećaju za 15,9 odsto. Reč je o zaposlenima u lokalnoj samoupravi, državnim organima i ustanovama obaveznog socijalnog osiguranja, kojih ima oko 150.000.
Bobić navodi da je zasada reč o predlogu prema Vladi Srbije i da su očekivanja u ovom sindikatu da počnu pregovori.
Iznos predloženog povećanja proizašao je kao potreba da se plate u ovom sektoru usklade sa rastom minimalne zarade koja je povećana u dva navrata u kumulativnom iznosu od 20,5 odsto, dok je uprava dobila povećanje od januara ove godine od 5,1 odsto.
„Ono što mi očekujemo je da razgovaramo. Mi smo dali predlog uvećanja osnovice, a ukoliko ne bude prihvaćen naš predlog, onda ćemo tražiti da razgovaramo o korigovanju kroz koeficijente jer je to ono što nam kroz kolektivne ugovore i pripada – da se do povećanja od 15,9 odsto dođe kroz povećanje koeficijenata“, kazao je Bobić.
Sagovornik podseća da je slična situacija bila i prošle godine kada su pregovori sa državom bili uspešni i u aprilu je potpisan protokol o povećanju plata u lokalnim samoupravama na osnovu izmene Uredbe, gde su definisani koeficijenti.
Bobić kaže da su u sektorima koje pokriva ovaj sindikat plate šarenolike, a najniže su u jedinicama lokalne samouprave. Na platu od oko 90.000 dinara povećanje koje su predložili donelo bi dodatnih 13.000 do 14.000 dinara. Međutim, kada će pregovori sa Ministarstvom finansija početi, još ne znaju.
„Nemamo još povratnu informaciju. Dok smo razgovarali oko minimalne zarade tražili smo da razgovaramo i o platama. Međutim, oni su potencirali da su to razgovori samo oko minimalne zarade, ne i oko plata“, kaže Bobić.
Prema njegovim rečima, traženo povećanje plata u upravi smanjilo bi kompresiju zarada koja dovodi do toga da sve veći broj zaposlenih prima minimalac a sve je manja razlika između najveće plate i minimalne zarade. To najmanje pogoduje zaposlenima sa višim i visokim obrazovanjem dok oni koji su na minimalcu češće idu na bolovanje zato što im je plata ista kao kada rade, jer zaposleni ne može da bude plaćen manje od minimalne zarade.
Podaci koje je izneo pokazuju da u lokalnim samoupravama trenutno 38 odsto zaposlenih prima minimalnu zaradu, a država dodatno dotira plate do minimalca.
Bobić ističe da su razgovori i postignuto povećanje prošle godine od 5,1 odsto bili konstruktivni i očekuje da će tako biti i ove godine, kao i da je neophodno uvažiti činjenicu da su u međuvremenu bila dva povećanja minimlane zarade „koja su nas vratila korak unazad“.
Precizno govoreći, predloženo povećanje od 15,9 odsto od januara sledeće godine, iako se čini veliko neće ispraviti neravnotežu koja će nastati novim povećanjem minimalne zarade od januara sledeće godine za najverovatnije 9,2 odsto, koliko je trenutni predlog.
Što se tiče konkretnih predloga za povećanje plata u ostatku javnog sektora, pre svega prosveti i zdravstvu, Bobić je podsetio da je na nivou Saveza samostalnih sindikata Srbije u aprilu bio zahtev prema Vladi Srbije da se vanredno povećaju zarade za 15,9 odsto u celom javnom sektoru.
Poslodavci su načelno prihvatili predlog Vlade Srbije da minimalna cena rada u 2027. godini bude povećana za 9,2 odsto, ali uz uslov da u istom procentu bude povećan i neoporezivi deo zarade. Sindikati, međutim, traže veće povećanje i insistiraju na tome da minimalac do kraja naredne godine dostigne 650 evra.
Iako zahtevi sindikata za povećanjem zarada od sledeće godine za sada nisu javno izneti, u krugovima dve najveće sindikalne centrale preovladavaju stavovi da posle dva povećanja minimalne zarade – u oktobru prošle i januaru ove godine – rast plata mora da bude osetniji, kako bi se sprečilo približavanje ostalih zarada minimalcu.
Sindikati su pred ovogodišnje pregovore o minimalnoj zaradi nešto glasnije počeli da upozoravaju na pojavu koju oni nazivaju kompresija zarada, a reč je o tome da minimalna zarada raste brže od plata ostalih zaposlenih u javnom sektoru dok sve više onih koji rade za državu prima minimalac. Jedini način da se to spreči jeste da se povećanje minimalne cene radnog sata linearno prenese na sve ostale zaposlene, što poslednjih godina nije slučaj, pa su razlike između najplaćenijih poslova i onih sa minimalcem iz godine u godinu sve manje.
Podsetimo, minimalna zarada vanredno je povećana u oktobru prošle godine za 9,4 odsto, nakon što je prethodno redovno porasla za 13,7 odsto od januara iste godine, dok je minimalna cena satnica od januara ove godine povećana za još 10,1 odsto.
Za to vreme, zaposleni u javnoj upravi dobili su povećanje od 5,1 odsto u ovoj godini dok je, prema navodima Ministarstva finansija, kumulativni rast plata u prosveti u 2025. i 2026.godini iznosio 28,6 odsto, a u zdravstvu 19,2 odsto zbog vanrednih usklađivanja u prethodnoj godini.
Predsednik Sindikata Uprave Srbije Slađan Bobić kazao je za Biznis.rs da je predlog na nivou ovog sindikata da se plate povećaju za 15,9 odsto. Reč je o zaposlenima u lokalnoj samoupravi, državnim organima i ustanovama obaveznog socijalnog osiguranja, kojih ima oko 150.000.
Bobić navodi da je zasada reč o predlogu prema Vladi Srbije i da su očekivanja u ovom sindikatu da počnu pregovori.
Iznos predloženog povećanja proizašao je kao potreba da se plate u ovom sektoru usklade sa rastom minimalne zarade koja je povećana u dva navrata u kumulativnom iznosu od 20,5 odsto, dok je uprava dobila povećanje od januara ove godine od 5,1 odsto.
„Ono što mi očekujemo je da razgovaramo. Mi smo dali predlog uvećanja osnovice, a ukoliko ne bude prihvaćen naš predlog, onda ćemo tražiti da razgovaramo o korigovanju kroz koeficijente jer je to ono što nam kroz kolektivne ugovore i pripada – da se do povećanja od 15,9 odsto dođe kroz povećanje koeficijenata“, kazao je Bobić.
Sagovornik podseća da je slična situacija bila i prošle godine kada su pregovori sa državom bili uspešni i u aprilu je potpisan protokol o povećanju plata u lokalnim samoupravama na osnovu izmene Uredbe, gde su definisani koeficijenti.
Bobić kaže da su u sektorima koje pokriva ovaj sindikat plate šarenolike, a najniže su u jedinicama lokalne samouprave. Na platu od oko 90.000 dinara povećanje koje su predložili donelo bi dodatnih 13.000 do 14.000 dinara. Međutim, kada će pregovori sa Ministarstvom finansija početi, još ne znaju.
„Nemamo još povratnu informaciju. Dok smo razgovarali oko minimalne zarade tražili smo da razgovaramo i o platama. Međutim, oni su potencirali da su to razgovori samo oko minimalne zarade, ne i oko plata“, kaže Bobić.
Prema njegovim rečima, traženo povećanje plata u upravi smanjilo bi kompresiju zarada koja dovodi do toga da sve veći broj zaposlenih prima minimalac a sve je manja razlika između najveće plate i minimalne zarade. To najmanje pogoduje zaposlenima sa višim i visokim obrazovanjem dok oni koji su na minimalcu češće idu na bolovanje zato što im je plata ista kao kada rade, jer zaposleni ne može da bude plaćen manje od minimalne zarade.
Podaci koje je izneo pokazuju da u lokalnim samoupravama trenutno 38 odsto zaposlenih prima minimalnu zaradu, a država dodatno dotira plate do minimalca.
Bobić ističe da su razgovori i postignuto povećanje prošle godine od 5,1 odsto bili konstruktivni i očekuje da će tako biti i ove godine, kao i da je neophodno uvažiti činjenicu da su u međuvremenu bila dva povećanja minimlane zarade „koja su nas vratila korak unazad“.
Precizno govoreći, predloženo povećanje od 15,9 odsto od januara sledeće godine, iako se čini veliko neće ispraviti neravnotežu koja će nastati novim povećanjem minimalne zarade od januara sledeće godine za najverovatnije 9,2 odsto, koliko je trenutni predlog.
Što se tiče konkretnih predloga za povećanje plata u ostatku javnog sektora, pre svega prosveti i zdravstvu, Bobić je podsetio da je na nivou Saveza samostalnih sindikata Srbije u aprilu bio zahtev prema Vladi Srbije da se vanredno povećaju zarade za 15,9 odsto u celom javnom sektoru.
Poslodavci su načelno prihvatili predlog Vlade Srbije da minimalna cena rada u 2027. godini bude povećana za 9,2 odsto, ali uz uslov da u istom procentu bude povećan i neoporezivi deo zarade. Sindikati, međutim, traže veće povećanje i insistiraju na tome da minimalac do kraja naredne godine dostigne 650 evra.
