U medijima se nedavno oglasio Zaštitnik građana na temu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim srednjim školama i domovima učenika.
Zaštitnik je, u moru prigovora kojima je ova institucija zasuta, izabrao neobično laku metu ovih dana – reprezentativne sindikate u obrazovanju.
Uloga ombudsmana jeste da postupa po prijavama građana ili po sopstvenoj inicijativi, što je, svedoci smo, izuzetno retko, jer ovu nezavisnu instituciju bira Narodna skupština Republike Srbije, te je očekivano obavezan određenim ograničenim poljem zaštite građana.
Povodom njegovog obraćanja, Sindikat obrazovanja Srbije navodi sledeće: • Saglasni smo sa Zaštitnikom građana da podzakonski akti moraju biti u saglasnosti sa svim pobrojanim članovima Ustava Republike Srbije. Saglasnost se odnosi i na članove Ustava kojima je propisano da smo svi jednaki pred Ustavom i zakonom. • Ono sa čime se ne slažemo jeste da su odredbe člana 27. stav 2 i 3, kao i člana 31. stav 4 i 5 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika u suprotnosti sa Ustavom i zakonom.
Svi znamo da se aktima niže pravne snage mogu ugovorati veća prava zaposlenih (nikako manja) u odnosu na prava propisana zakonskim odredbama. Pretpostavljamo da Zaštitnik u svom navodu misli na Zakon o radu.
Članom 119. Zakona o radu propisana je visina otpremnine prilikom odlaska u penziju. Članom 27. PKU-a propisano je da pravo na otpremninu pripada svim zaposlenima. Lica koja nisu članovi sindikata imaju pravo na zakonom propisnu visinu otpremnine, članovi sindikata imaju veću utvrđenu visinu otpremnine.
Članom 120. Zakona o radu propisanao je da poslodavac može opštim aktom utvrditi pravo na jubilarnu nagradu.
Članom 31. PKU-a ovo pravo je i propisano za sve zaposlene. Razlika je takođe u visini jubilarnih nagrada za članove sindikata i lica koja nisu članovi.
„Spornim“ odredbama PKU-a nisu uskraćena Zakonom o radu definisana prava zaposlenih.
Nameće se pitanje kojim zakonskim odredbama je zabranjeno ugovarati veća prava članovima sindikata, jer to sigurno nisu odredbe Zakona o radu RS.
Na sve napred navedeno treba napomenuti i činjenicu da ovakva praksa postupanja postoji i u zakonodavstvima Evropske unije (Slovenija i Nemačka).
U maniru medveda koji izađe da bi svojom senkom najavio nastavak zime Zaštitnik je svojom odlukom da se pozabavi Posebnim Kolektivnim ugovorom u obrazovanju pokazao da se za obrazovanje u ovoj zemlji led još dugo neće otopiti.
Pozivamo Zaštitnika da odgovori i na brojne prigovore o napadima na studente, ugroženom radnom pravu brojnih kolega, nešto na temu nefunkcionisanja škola, nadležnih ustanova i ministarstava, ili na temu ugrožene bezbednosti, umanjene zarade.
PKU nisu pisali, ali ga jesu potpisali reprezentativni sindikati, a poslodavac, u ovom slučaju država i zakonodavac, potvrdili su ispravnost i usglašenost svih članova navedenog PKU.
Cilj navedeniih članova PKU nije podela i diskriminacija nego potreba za jačanjem i ukrupnjivanjem sindikalne scene, jer samo razgovorom, a ne podelama, možemo izgraditi društvo u kojem želimo da živimo, navodi se u saopštenju.
Zaštitnik je, u moru prigovora kojima je ova institucija zasuta, izabrao neobično laku metu ovih dana – reprezentativne sindikate u obrazovanju.
Uloga ombudsmana jeste da postupa po prijavama građana ili po sopstvenoj inicijativi, što je, svedoci smo, izuzetno retko, jer ovu nezavisnu instituciju bira Narodna skupština Republike Srbije, te je očekivano obavezan određenim ograničenim poljem zaštite građana.
Povodom njegovog obraćanja, Sindikat obrazovanja Srbije navodi sledeće: • Saglasni smo sa Zaštitnikom građana da podzakonski akti moraju biti u saglasnosti sa svim pobrojanim članovima Ustava Republike Srbije. Saglasnost se odnosi i na članove Ustava kojima je propisano da smo svi jednaki pred Ustavom i zakonom. • Ono sa čime se ne slažemo jeste da su odredbe člana 27. stav 2 i 3, kao i člana 31. stav 4 i 5 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika u suprotnosti sa Ustavom i zakonom.
Svi znamo da se aktima niže pravne snage mogu ugovorati veća prava zaposlenih (nikako manja) u odnosu na prava propisana zakonskim odredbama. Pretpostavljamo da Zaštitnik u svom navodu misli na Zakon o radu.
Članom 119. Zakona o radu propisana je visina otpremnine prilikom odlaska u penziju. Članom 27. PKU-a propisano je da pravo na otpremninu pripada svim zaposlenima. Lica koja nisu članovi sindikata imaju pravo na zakonom propisnu visinu otpremnine, članovi sindikata imaju veću utvrđenu visinu otpremnine.
Članom 120. Zakona o radu propisanao je da poslodavac može opštim aktom utvrditi pravo na jubilarnu nagradu.
Članom 31. PKU-a ovo pravo je i propisano za sve zaposlene. Razlika je takođe u visini jubilarnih nagrada za članove sindikata i lica koja nisu članovi.
„Spornim“ odredbama PKU-a nisu uskraćena Zakonom o radu definisana prava zaposlenih.
Nameće se pitanje kojim zakonskim odredbama je zabranjeno ugovarati veća prava članovima sindikata, jer to sigurno nisu odredbe Zakona o radu RS.
Na sve napred navedeno treba napomenuti i činjenicu da ovakva praksa postupanja postoji i u zakonodavstvima Evropske unije (Slovenija i Nemačka).
U maniru medveda koji izađe da bi svojom senkom najavio nastavak zime Zaštitnik je svojom odlukom da se pozabavi Posebnim Kolektivnim ugovorom u obrazovanju pokazao da se za obrazovanje u ovoj zemlji led još dugo neće otopiti.
Pozivamo Zaštitnika da odgovori i na brojne prigovore o napadima na studente, ugroženom radnom pravu brojnih kolega, nešto na temu nefunkcionisanja škola, nadležnih ustanova i ministarstava, ili na temu ugrožene bezbednosti, umanjene zarade.
PKU nisu pisali, ali ga jesu potpisali reprezentativni sindikati, a poslodavac, u ovom slučaju država i zakonodavac, potvrdili su ispravnost i usglašenost svih članova navedenog PKU.
Cilj navedeniih članova PKU nije podela i diskriminacija nego potreba za jačanjem i ukrupnjivanjem sindikalne scene, jer samo razgovorom, a ne podelama, možemo izgraditi društvo u kojem želimo da živimo, navodi se u saopštenju.
