Na Svetski dan zdravlja, Evropska federacija sindikata javnih službi (EPSU) odaje priznanje za posvećenost i otpornost zdravstvenih radnika širom Evrope.
Njihova suštinska uloga u garantovanju javnog zdravlja i blagostanja mora biti ispunjena snažnim politikama koje podržavaju njihova prava, uslove rada i mentalno i fizičko zdravlje.
Ove godine se navršava i pet godina od proglašenja pandemije KOVID-19, događaja koji je izvršio neviđeni pritisak na zdravstvene sisteme i naglasio važnost ulaganja u jake javne zdravstvene službe sa dobrim osobljem.
Odgovor na pandemiju oslanjao se na posvećenost zdravstvenih radnika, od kojih su se mnogi suočili sa dugim smenama, nepredvidivim rasporedom, prekomernim noćnim radom i visokim nivoom stresa.
Danas, naučene lekcije moraju voditi dugoročnim poboljšanjima uslova rada i održivosti radne snage.
Najnoviji brifing EPSU-a naglašava stalne izazove sa kojima se suočavaju evropski zdravstveni radnici. Mnogi i dalje doživljavaju visok nivo prekovremenog rada, noćnih smena i nepredvidivih rasporeda, što otežava ravnotežu između posla i privatnog života. Svaki treći prijavio je da radi tokom svog slobodnog vremena kako bi zadovoljio potrebe posla, a iscrpljenost i dalje predstavlja značajnu zabrinutost.
Kako 78% zdravstvenih radnika čine žene, poboljšanje kvaliteta radnog vremena nije samo pitanje radne snage, već je i pitanje rodne ravnopravnosti. Pravedne plate, siguran nivo osoblja i politike ravnoteže između posla i privatnog života su od suštinskog značaja da bi se osiguralo da zdravstvena zaštita ostane privlačna profesija za buduće generacije.
Pet godina kasnije, pandemija je učvrstila teške lekcije kojima se kreatori politike moraju pozabaviti.
EPSU poziva evropske i nacionalne vlade da preduzmu hitne i održive mere, uključujući sledeće mere:
Isključiti zdravstvene sisteme iz svih mera štednje i obezbediti više javnih sredstava. Primenite bezbedne nivoe osoblja na nacionalnim nivoima kako biste sprečili preveliko opterećenje. Rešavanje nedostatka osoblja obezbeđivanjem većih plata i boljih uslova za zadržavanje postojećeg osoblja i privlačenje novih radnika. Ojačati ulogu kolektivnog pregovaranja i socijalnog dijaloga u poboljšanju uslova rada. Sprovesti Direktivu o radnom vremenu i politike ravnoteže između posla i privatnog života u svim državama članicama, okončavajući rutinska kršenja i izuzetke. Uvesti posebnu direktivu EU o psihosocijalnim rizicima za zaštitu mentalnog zdravlja radnika. Podržite socijalne partnere da poboljšaju uslove na radnom mestu EU i nacionalni socijalni dijalog. Povećati ulaganja EU u zdravstvenu radnu snagu, posebno kroz program EU4Health. Prepoznavanje prava na kolektivno pregovaranje u reviziji Direktive o javnim nabavkama.
Socijalni dijalog i kolektivni ugovori su vredna sredstva koja se mogu koristiti za poboljšanje uslova rada. Švedsko udruženje zdravstvenih radnika (Vardforbundet) je 2024. godine vodilo bojkot prekovremenog rada i pregovore koji su rezultirali skraćenim radnim vremenom, povećanjem plata i poboljšanim mogućnostima za obuku.
Ovog Svetskog dana zdravlja, pet godina nakon što je pandemija KOVID-19 proglašena, EPSU ponovo potvrđuje svoju posvećenost jačanju zdravstvene radne snage i obezbeđivanju bezbedne, visokokvalitetne nege za sve.
Dajući prioritet dobrobiti zdravstvenih radnika, možemo da obezbedimo univerzalnu zdravstvenu pokrivenost kao što je predviđeno ciljevima održivog razvoja (SDG) cilja 3.8 i principom 16 Evropskog stuba socijalnih prava.
Njihova suštinska uloga u garantovanju javnog zdravlja i blagostanja mora biti ispunjena snažnim politikama koje podržavaju njihova prava, uslove rada i mentalno i fizičko zdravlje.
Ove godine se navršava i pet godina od proglašenja pandemije KOVID-19, događaja koji je izvršio neviđeni pritisak na zdravstvene sisteme i naglasio važnost ulaganja u jake javne zdravstvene službe sa dobrim osobljem.
Odgovor na pandemiju oslanjao se na posvećenost zdravstvenih radnika, od kojih su se mnogi suočili sa dugim smenama, nepredvidivim rasporedom, prekomernim noćnim radom i visokim nivoom stresa.
Danas, naučene lekcije moraju voditi dugoročnim poboljšanjima uslova rada i održivosti radne snage.
Najnoviji brifing EPSU-a naglašava stalne izazove sa kojima se suočavaju evropski zdravstveni radnici. Mnogi i dalje doživljavaju visok nivo prekovremenog rada, noćnih smena i nepredvidivih rasporeda, što otežava ravnotežu između posla i privatnog života. Svaki treći prijavio je da radi tokom svog slobodnog vremena kako bi zadovoljio potrebe posla, a iscrpljenost i dalje predstavlja značajnu zabrinutost.
Kako 78% zdravstvenih radnika čine žene, poboljšanje kvaliteta radnog vremena nije samo pitanje radne snage, već je i pitanje rodne ravnopravnosti. Pravedne plate, siguran nivo osoblja i politike ravnoteže između posla i privatnog života su od suštinskog značaja da bi se osiguralo da zdravstvena zaštita ostane privlačna profesija za buduće generacije.
Pet godina kasnije, pandemija je učvrstila teške lekcije kojima se kreatori politike moraju pozabaviti.
EPSU poziva evropske i nacionalne vlade da preduzmu hitne i održive mere, uključujući sledeće mere:
Isključiti zdravstvene sisteme iz svih mera štednje i obezbediti više javnih sredstava. Primenite bezbedne nivoe osoblja na nacionalnim nivoima kako biste sprečili preveliko opterećenje. Rešavanje nedostatka osoblja obezbeđivanjem većih plata i boljih uslova za zadržavanje postojećeg osoblja i privlačenje novih radnika. Ojačati ulogu kolektivnog pregovaranja i socijalnog dijaloga u poboljšanju uslova rada. Sprovesti Direktivu o radnom vremenu i politike ravnoteže između posla i privatnog života u svim državama članicama, okončavajući rutinska kršenja i izuzetke. Uvesti posebnu direktivu EU o psihosocijalnim rizicima za zaštitu mentalnog zdravlja radnika. Podržite socijalne partnere da poboljšaju uslove na radnom mestu EU i nacionalni socijalni dijalog. Povećati ulaganja EU u zdravstvenu radnu snagu, posebno kroz program EU4Health. Prepoznavanje prava na kolektivno pregovaranje u reviziji Direktive o javnim nabavkama.
Socijalni dijalog i kolektivni ugovori su vredna sredstva koja se mogu koristiti za poboljšanje uslova rada. Švedsko udruženje zdravstvenih radnika (Vardforbundet) je 2024. godine vodilo bojkot prekovremenog rada i pregovore koji su rezultirali skraćenim radnim vremenom, povećanjem plata i poboljšanim mogućnostima za obuku.
Ovog Svetskog dana zdravlja, pet godina nakon što je pandemija KOVID-19 proglašena, EPSU ponovo potvrđuje svoju posvećenost jačanju zdravstvene radne snage i obezbeđivanju bezbedne, visokokvalitetne nege za sve.
Dajući prioritet dobrobiti zdravstvenih radnika, možemo da obezbedimo univerzalnu zdravstvenu pokrivenost kao što je predviđeno ciljevima održivog razvoja (SDG) cilja 3.8 i principom 16 Evropskog stuba socijalnih prava.
