*Me**đunarodna organizacija rada*
Ženeva, 24. jun 2024.godine
Međunarodna organizacija rada (MOR) udružila je snage sa Nemačkim društvom za međunarodnu saradnju (GIZ) kako bi obezbedila bolji pristup žalbenim mehanizmima na nivou preduzeća za radnike u preduzećima u Srbiji, koja su deo lanaca snabdevanja nemačkih kompanija.
Nemačka je ključni trgovinski partner Srbije sa preko 15 odsto ukupne vrednosti izvoza. Danas oko 3.000 kompanija koje posluju u Srbiji izvozi na nemačko tržište. Dana 1. januara 2023. godine, stupio je na snagu nemački Zakon o korporativnim obavezama dužne provere u lancima snabdevanja, (SCA) sa ciljem da kompanije budu odgovorne za svoje prakse u lancu snabdevanja, obezbeđujući da poštuju ljudska prava, uključujući radna prava. Od 2024. godine, Zakon obavezuje kompanije sa preko 1.000 zaposlenih u Nemačkoj da obezbede dužnu pažnju u pogledu ljudskih prava duž čitavih lanaca snabdevanja. Ove kompanije moraju da identifikuju, procene i daju prioritet rizicima za ljudska prava u svom lancu snabdevanja, da preduzmu mere za sprečavanje ili minimiziranje kršenja ljudskih prava u svom lancu snabdevanja i uspostave kanal za žalbe radnika u njihovom lancu snabdevanja i nekih trećih strana.
Kompanije u Srbiji koje pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija sada su u obavezi da obezbede da svoje poslovanje poštuju održive prakse, uključujući poštovanje 11 međunarodno priznatih konvencija o ljudskim pravima, od kojih je 9 osnovnih instrumenata o ljudskim pravima MOR.
Prema SCA, kada je kompanija u Srbiji deo lanca snabdevanja nemačke kompanije, radnici u srpskoj kompaniji imaju pravo da podnesu žalbu nemačkoj kompaniji ili relevantnom nemačkom organu kada smatraju da njihova prava nisu poštovana. Ovaj žalbeni mehanizam je ključni element u postupcima dubinske analize ljudskih prava uspostavljenih Zakonom. Međutim, generalno se smatra efikasnijim kada radnici imaju mogućnost da interno izraze zabrinutost unutar kompanije umesto da se obraćaju trećim stranama za obeštećenje. U tom pogledu, žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu poslužiti kao vitalni prvi korak kroz koji radnici mogu tražiti da se razmotre potencijalna kršenja njihovih prava. Uvođenjem i održavanjem efikasnih žalbenih postupaka, poslodavac može, s jedne strane, da pokaže privrženost etičkim i poštenim praksama i na taj način zadrži svoju konkurentnost na tržištu. S druge strane, iskustvo takođe pokazuje da dobro funkcionišući žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu sprečiti skupu i dugotrajnu eskalaciju radnih sporova.
MOR je zajedno sa GIZ u februaru 2023.godine radnicima u preduzećima u Srbiji koja pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija omogućila bolji pristup žalbenim mehanizmima kroz projekat „Obezbeđivanje adekvatnog pristupa žalbenim mehanizmima za radnike u automobilskoj, elektro i tekstilnoj industriji u Srbiji”. Pristup MOR počiva na tri stuba:
1. Stvaranje dokaza: sveobuhvatna dijagnostika o formalnim i neformalnim žalbenim mehanizmima otkrila je da ni Zakon o radu ni posebni propisi u Srbiji ne regulišu žalbene mehanizme. U praksi, neki pojedinačni poslodavci su regulisali ove mehanizme svojim internim propisima, iako mnogi nisu.
2. Razvijanje alata: Priručnik o žalbenim mehanizmima zajedno sa Kodeksom o ravnopravnosti izrađen je u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti koji pruža praktičnu pomoć u uvođenju internih mehanizama za žalbe i radnicima i poslodavcima i promoviše mere protiv diskriminacije. Priručnik se trenutno ažurira kako bi odražavao najnovija dešavanja u zakonodavstvu i praksi dužne pažnje.
3. Izgradnja kapaciteta zainteresovanih strana: zaduženi za saglasnost u srpskim kompanijama i mnogi radnici koji su deo lanaca snabdevanja nemačkih kompanija obučeni su da unaprede svest o uticaju novih zahteva koji proističu iz usvajanja Zakona o lancu snabdevanja. Kroz radionice sa sindikatima i privatnim sektorom u Srbiji, projekat je doprineo uvođenju efikasnih internih mehanizama za žalbe i podizanju svesti među radnicima i poslodavcima o ljudskim pravima u odnosu na proces dužne pažnje.
Kada žalbeni mehanizmi ne dovedu do rešenja postavljenog pitanja, trebalo bi da budu
dostupni drugi načini rešavanja sporova. U Srbiji Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova daje mogućnost strankama u radnom sporu da zatraže posredovanje. Projekat je opremio Agenciju alatima i znanjem za unapređenje njenih usluga, što je rezultiralo povećanjem od 59 procenata slučajeva.
U svojoj drugoj fazi, koja će trajati do marta 2025. godine, projekat će proširiti svoje intervencije na nekoliko drugih grana srpske privrede u kojima su prisutni lanci snabdevanja kompanija iz EU, kako bi se obezbedio bolji pristup efikasnim žalbenim mehanizmima za više radnika u Srbiji, što će doprineti opštem poboljšanju uslova rada.
Ženeva, 24. jun 2024.godine
Međunarodna organizacija rada (MOR) udružila je snage sa Nemačkim društvom za međunarodnu saradnju (GIZ) kako bi obezbedila bolji pristup žalbenim mehanizmima na nivou preduzeća za radnike u preduzećima u Srbiji, koja su deo lanaca snabdevanja nemačkih kompanija.
Nemačka je ključni trgovinski partner Srbije sa preko 15 odsto ukupne vrednosti izvoza. Danas oko 3.000 kompanija koje posluju u Srbiji izvozi na nemačko tržište. Dana 1. januara 2023. godine, stupio je na snagu nemački Zakon o korporativnim obavezama dužne provere u lancima snabdevanja, (SCA) sa ciljem da kompanije budu odgovorne za svoje prakse u lancu snabdevanja, obezbeđujući da poštuju ljudska prava, uključujući radna prava. Od 2024. godine, Zakon obavezuje kompanije sa preko 1.000 zaposlenih u Nemačkoj da obezbede dužnu pažnju u pogledu ljudskih prava duž čitavih lanaca snabdevanja. Ove kompanije moraju da identifikuju, procene i daju prioritet rizicima za ljudska prava u svom lancu snabdevanja, da preduzmu mere za sprečavanje ili minimiziranje kršenja ljudskih prava u svom lancu snabdevanja i uspostave kanal za žalbe radnika u njihovom lancu snabdevanja i nekih trećih strana.
Kompanije u Srbiji koje pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija sada su u obavezi da obezbede da svoje poslovanje poštuju održive prakse, uključujući poštovanje 11 međunarodno priznatih konvencija o ljudskim pravima, od kojih je 9 osnovnih instrumenata o ljudskim pravima MOR.
Prema SCA, kada je kompanija u Srbiji deo lanca snabdevanja nemačke kompanije, radnici u srpskoj kompaniji imaju pravo da podnesu žalbu nemačkoj kompaniji ili relevantnom nemačkom organu kada smatraju da njihova prava nisu poštovana. Ovaj žalbeni mehanizam je ključni element u postupcima dubinske analize ljudskih prava uspostavljenih Zakonom. Međutim, generalno se smatra efikasnijim kada radnici imaju mogućnost da interno izraze zabrinutost unutar kompanije umesto da se obraćaju trećim stranama za obeštećenje. U tom pogledu, žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu poslužiti kao vitalni prvi korak kroz koji radnici mogu tražiti da se razmotre potencijalna kršenja njihovih prava. Uvođenjem i održavanjem efikasnih žalbenih postupaka, poslodavac može, s jedne strane, da pokaže privrženost etičkim i poštenim praksama i na taj način zadrži svoju konkurentnost na tržištu. S druge strane, iskustvo takođe pokazuje da dobro funkcionišući žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu sprečiti skupu i dugotrajnu eskalaciju radnih sporova.
MOR je zajedno sa GIZ u februaru 2023.godine radnicima u preduzećima u Srbiji koja pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija omogućila bolji pristup žalbenim mehanizmima kroz projekat „Obezbeđivanje adekvatnog pristupa žalbenim mehanizmima za radnike u automobilskoj, elektro i tekstilnoj industriji u Srbiji”. Pristup MOR počiva na tri stuba:
1. Stvaranje dokaza: sveobuhvatna dijagnostika o formalnim i neformalnim žalbenim mehanizmima otkrila je da ni Zakon o radu ni posebni propisi u Srbiji ne regulišu žalbene mehanizme. U praksi, neki pojedinačni poslodavci su regulisali ove mehanizme svojim internim propisima, iako mnogi nisu.
2. Razvijanje alata: Priručnik o žalbenim mehanizmima zajedno sa Kodeksom o ravnopravnosti izrađen je u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti koji pruža praktičnu pomoć u uvođenju internih mehanizama za žalbe i radnicima i poslodavcima i promoviše mere protiv diskriminacije. Priručnik se trenutno ažurira kako bi odražavao najnovija dešavanja u zakonodavstvu i praksi dužne pažnje.
3. Izgradnja kapaciteta zainteresovanih strana: zaduženi za saglasnost u srpskim kompanijama i mnogi radnici koji su deo lanaca snabdevanja nemačkih kompanija obučeni su da unaprede svest o uticaju novih zahteva koji proističu iz usvajanja Zakona o lancu snabdevanja. Kroz radionice sa sindikatima i privatnim sektorom u Srbiji, projekat je doprineo uvođenju efikasnih internih mehanizama za žalbe i podizanju svesti među radnicima i poslodavcima o ljudskim pravima u odnosu na proces dužne pažnje.
Kada žalbeni mehanizmi ne dovedu do rešenja postavljenog pitanja, trebalo bi da budu
dostupni drugi načini rešavanja sporova. U Srbiji Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova daje mogućnost strankama u radnom sporu da zatraže posredovanje. Projekat je opremio Agenciju alatima i znanjem za unapređenje njenih usluga, što je rezultiralo povećanjem od 59 procenata slučajeva.
U svojoj drugoj fazi, koja će trajati do marta 2025. godine, projekat će proširiti svoje intervencije na nekoliko drugih grana srpske privrede u kojima su prisutni lanci snabdevanja kompanija iz EU, kako bi se obezbedio bolji pristup efikasnim žalbenim mehanizmima za više radnika u Srbiji, što će doprineti opštem poboljšanju uslova rada.
