Odsustvo od dva dana za dobrovoljno davanje krvi

Zaposleni može dati krv i na godišnjem odmoru, a u tom slučaju može se i izmeniti rešenje o korišćenju odmora kojim se produžava njegovo korišćenje ako je reč o radnim danima S obzirom na to da su zalihe krvi u Srbiji često na minimumu, zaposleni često umeju i organizovano i samostalno da daju krv. Ipak, među njima i onih koji to rade sa godišnjeg odmora, čija je sezona uveliko počela. Jedan od davalaca krvi, ujedno i čitalac „Politike”, nedavno se zapitao kakve su pravne posledice davanja krvi za vreme godišnjeg odmora. To pitanje postavio je pravnom timu iz Saveza samostalnih sindikata Beograda s kojim naš list već duže vremena sarađuje. Stručnjaci odgovaraju da za svaki slučaj davanja krvi zaposleni ima pravo da dva uzastopna dana odsustvuje sa rada. “Odsustvo od dva dana, a ne dva radna dana, upućuje da se krv dobrovoljno može dati i za vreme godišnjeg odmora, tako da se davaocu može doneti rešenje o korišćenju odsustva uz naknadu zarade po osnovu dobrovoljnog davanja krvi. Zaposleni u tom slučaju može doneti i rešenje o izmeni rešenja o korišćenju godišnjeg odmora kojim se produžava korišćenje godišnjeg odmora ako se radi o radnim danima”, napominju u Sindikatu Beograda. Bilo je i onih koji rade noću, pa ih interesuje postoje li neka ograničenja za takav rad. Tim iz sindikata objašnjava da zaposleni može raditi noću duže od jedne radne nedelje neprekidno samo uz svoju pisanu saglasnost. “Takođe, pravo na uvećanu zaradu regulisano je zakonom i iznosi najmanje 26 odsto od osnovice. Pre uvođenja noćnog rada, poslodavac mora zatražiti mišljenje sindikata o merama bezbednosti na radu”, navode u ovom sindikati dodajuči da puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom nije drugačije određeno. Čitaoce je zanimalo i u kojim slučajevima mora da radi duže od 40 časova nedeljno. “Zaposleni je dužan da radi duže od 40 časova nedeljno u slučaju prekovremenog rada i preraspodele radnog vremena. Ograničenje dužine trajanja prekovremenog rada regulisano je zakonom na nedeljnom nivou, dok je na dnevnom nivou ograničenje na 12 sati rada, uključujući i prekovremeni rad”, nabrajaju u Savezu samostalnih sindikata Beograda, podsećajući da se preraspodela radnog vremena reguliše aktima poslodavca, uz dodatak da na nedeljnom nivou ne može da se radi duže od 60 časova.