„I uz ovaj blagi rast, kontigent ljudi sa niskim zaradama ostaje ogroman. To znači da bi, ukoliko želimo da veći broj ljudi sa niskim zaradama oslobodnimo poreskog opterećenja i omogućimo osetniji rast njihovih plata, morali bismo ili da više opteretimo one sa visokim zaradama, kojih nema mnogo, ili da uskratimo državni budžet dela prihoda“, pojašnjavaju autori publikacije.
Predstavnica Centra za politike emancipacije Bojana Tamindžija rekla je da minimalna zarada u Srbiji trenutno pokriva jednu trećinu realnih troškova.
Ona je na konferenciji posvećenoj progresivnom oporezivanju zarada ukazala da poreski sistem nije uzročnik siromaštva, ali da bi se njegovom reformom malo rasteretili siromašniji slojevi.
Ukazala je na to da su prosečna plata i minimalna plata u Srbiji među najnižim u Evropi, dok su cene hrane u Srbiji među najvišim u Evropi.
U publikaciji se konstatuje da su „duboko uznemirujući podaci da se minimalna zarada u Srbiji, koju prima oko 250.000 radnica i radnika, nalazi ispod praga siromaštva za tročlanu porodicu, a da su prosečna i medijalna zarada u Srbiji među najnižima u Evropi“.
Podatak o 250.000 radnika na minimalcu je, kako se objašnjava – zvaničan podatak, iako sindikati tvrde da je taj broj veći, „posebno ako uzmemo u obzir broj ljudi koji radi „na crno“ i čiji nivo zarada ne znamo“.
Predstavnik Centra za politike emancipacije Vladimir Simović predočio je rezultate istraživanja Svetske banke u kome se navodi da su ljudi spremniji da plate porez, ako bi on bio progresivniji.
Prema njegovoj oceni, sve zarade koje su niže od 67 odsto prosečne bruto zarade su niske.
Simović je predložio dva modela oporezivanja. Jedan od njih je da bi trebalo sve plate koje su manje od 50 odsto prosečne bruto zarade osloboditi poreza.
„Onda se uvode četiri stope progresivnog poreza – prva je 10 odsto. Ona ide od tih 50 odsto prosečne bruto zarade do dve prosečne bruto zarade“, objasnio je Simović.
Kako je naveo, poresku stopu od 16 odsto treba uvesti na zarade koje se nalaze između dve i tri prosečne bruto zarade. Zatim 32 odsto na zarade između tri i pet prosečnih bruto zarada i četvrta stopa je da se plaća 42 odsto poreza na onaj iznos koji prelazi pet prosečnih bruto zarada.
„To je taj stepenasti model oporezivanja, koji nam je omogućio određenu vrstu preraspodele i dohotka“, poručio je Simović.
Prema njegovim tvrdnjama, u drugom modelu progresivnog oporezivanja treba osloboditi poreza sve zarade do 67 odsto prosečne bruto zarade, čime bi se dobilo značajnije povećanje niskih zarada.
Time bi minimalne zarade mogle da budu na nivou, koji su sindikati u poslednjim pregovorima za minimalnu zaradu zahtevali, a što država nije htela da usliši, a to je povećanje od 4.000 do 5.000 dinara za najniže zarade.
Predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beograda Mario Reljanović <n1info.rs/tag/mario-reljanovic/> naveo je da se minimalna zarada drastično povećava, ali da to povećanje ništa ne znači s obzirom na to koliko brzo rastu cene.
Prema njegovim rečima, Srbija je četvrta ili peta otpozadi kada je reč o ulaganju u zaposlene.
„Iza nas su samo Bugarska, Moldavija i Rumunija, ali ni od njih nismo daleko“, upozorio je Reljanović.
Kako je objasnio, kada je kriza teret krize podnesu radnici, a profit poslodavca raste mnogo brže od zarada radnika.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković rekao je da progresivno oporezivanje neće spasiti one koji zarađuju manje od 67 odsto, te da jedna ili dve mere ne mogu to postići, ali da je važno pronaći pogodniji model i raditi na tome da se i druge stvari promene.
On smatra kako je veoma važno univerzalizovati određena davanja, poput dečjeg dodatka ili regresa i toplog obroka, jer bi sve to kumulativno moglo da predstavlja cifru koja nešto znači građanima.
