Sindikati na prvoj liniji borbe protiv krize troškova života

*/Ester Linč, zamenica Generalnog sekretara EKS-a za “ Social Europe”/*

Ministri energetike Evropske unije sastaće se ove nedelje na hitnoj sednici, kako bi razgovarali o merama za ublažavanje visokih cena energije i stanju pripravnosti za zimu. Moraće da preduzmu odlučne korake kako bi se izborili sa ovom krizom: potrebna je hitna akcija za podršku porodicama koje nisu u mogućnosti da kupe hranu ili greju svoje domove.
Cene gasa su porasle sedam puta, što je uticalo na cenu električne energije, a to zauzvrat dovodi do povećanja cena u celoj privredi. Režijski troškovi su veći nego ikad, a energetski intenzivna industrijska preduzeća suočavaju se sa sve većim operativnim poteškoćama. Ozbiljnost uticaja pogađa svaki sektor različito, od ugostiteljstva do proizvodnje. Ali mnoga preduzeća se već suočavaju sa neizdrživim povećanjem tekućih troškova, što povećava rizik od zatvaranja i gubitka posla.

Sa porastom troškova života odbrana životnog standarda radnika i njihovih porodica postala je primarna briga sindikata. Kriza je danas, a ne negde u budućnosti. Izazov je zaustaviti rastuće troškove života, zaštititi radna mesta i prihode i podeliti teret na društveno pravedan način. Evropska konfederacija sindikata i njene nacionalne članice tokom leta predložile su hitne mere za rešavanje ove krize troškova života.

Cifre su zastrašujuće. Do jula, stopa inflacije u EU iznosila je 9,8 procenata (8,9 procenata u evrozoni) — najviša do sada u EU. A ta ukupna cifra prikriva ogromne razlike između država članica, pri čemu inflacija u Estoniji iznosi više od 23 procenta, a i njeni baltički susedi ne zaostaju. Nasuprot tome, rast plata u EU do sada nije uspeo u potpunosti da održi tempo, u proseku od samo 3,8 odsto. Evropska komisija je potvrdila da cene, a ne plate, izazivaju inflaciju.
Bottom of Form
[image: .]
Istovremeno, evropske kompanije su povećale svoj udeo u dobiti i isplate akcionarima. Velike korporacije, posebno u energetskom sektoru, podižu cene za potrošače i industriju akumulirajući ogroman profit. U avgustu, na primer, Big Profits je izvestio da se njegov profit u drugom kvartalu više nego utrostručio, na 14-godišnji maksimum od 9,3 milijarde evra, što je dovelo do povećanja dividendi od 10 odsto.

Ali statistika nije u stanju da prikaže stres i poteškoće sa kojima se suočavaju radnici širom Evrope, koji ne mogu ni da zamisle kako će ove zime plaćati ogromne račune za gorivo, hranu i kiriju. Gledano po cenama energije za jul 2022. godine, u većini zemalja EU prosečan godišnji račun za energiju sada je veći od mesečne plate za radnika sa minimalnom platom. U Holandiji je potrebno 48 dana rada da bi se pokrio; prošle godine je bilo 28 dana. U četiri zemlje — Slovačkoj, Grčkoj, Češkoj i Italiji — prosečan račun za energiju sada je veći od mesečne plate, čak i za radnika koji zarađuje prosečnu platu. Dok se ovi podaci odnose na jul, kriza sa kojom se radnici suočavaju sada je još gora, zbog nedavnih povećanja troškova energije, hrane i drugih osnovnih namirnica.

EKS je odredio niz hitnih mera za rešavanje krize u planu od šest tačaka.Pre svega, plate moraju porasti kako bi se pokrila povećanja troškova života i radnicima dao pravičan deo većeg profita i produktivnosti. Pored potrebe da minimalne plate budu adekvatne, jaki sistemi kolektivnog pregovaranja su ključni za obezbeđivanje pravične plate i moraju se u skladu sa direktivom o minimalnim platama promovisati. Povećane plate i poboljšano kolektivno pregovaranje treba tretirati kao suštinska sredstva za pravičan izlaz iz krize, a ne kao ključ u radu.

Za rešavanje razmera krize biće potrebno više i to ubrzo. Državna intervencija je od vitalnog značaja. Kao i tokom pandemije, ciljana finansijska podrška mora biti ponuđena ugroženim ljudima koji jednostavno ne mogu da sastave kraj s krajem. Topao dom i dovoljno za jelo su osnovna ljudska prava i moraju biti zagarantovana svima širom Evrope, uz zabranu isključenja komunalnih usluga.

Od kraja 2021. godine, većina zemalja članica EU je donela određene odredbe za pomoć domaćinstvima, uključujući direktne transfere, smanjeni porez na dodatu vrednost na račune za energiju ili regulisanje maloprodajnih cena; nekoliko članica je takođe ponudilo podršku preduzećima. Ograničavanje računa za energiju na pristupačnom nivou trebalo bi da bude prioritet, koji se primenjuje širom Evrope sve dok kriza traje. Antikrizne mere su neophodne na nacionalnom i evropskom nivou. Evropski lideri moraju hitno da se dogovore o odgovarajućoj podršci, kao što su one koje se pružaju u okviru instrumenta SURE da bi se garantovalo zapošljavanje tokom pandemije. SURE je imao za cilj da podrži javnu potrošnju potrebnu za suzbijanje društvenog i ekonomskog uticaja Kovid-19. Kriza troškova života preti da bude jednako ozbiljna i zahteva ogromne napore da se zaštite prihodi i radna mesta u industriji, uslugama i javnom sektoru. Potrebna je podrška kompanijama koje se bore, pod uslovom da zadrže posao i rade sa sindikatima.

Dramatična evolucija krize, usred rata u Ukrajini, pokazuje neuspeh EU da ulaže dovoljno u zelenu energiju i „pravednu tranziciju“ – ostavljajući Evropu zavisnom od ruskih fosilnih goriva – i potrebu za reformom energetskog tržišta EU. Ministri energetike moraju da se slože da ubrzaju implementaciju Evropskog zelenog dogovora, na osnovu snažnog pravnog okvira za pravednu tranziciju koji garantuje stvaranje sigurnih radnih mesta kroz socijalni dijalog. Klimatska akcija je glavni deo rešenja za snabdevanje energijom i pristupačnost.

Ministri energetike takođe treba da preispitaju ceo način na koji funkcioniše energetsko tržište EU. Sindikalni pokret je dugo kritikovao pravila „liberalizacije“ tržišta, koja su samo doprinela krizi. EU bi sada trebalo da osigura da se energija, njena transportna i distributivna infrastruktura tretiraju kao opšte dobro, a ne kao tržišna roba. Evropa mora da nauči lekcije iz prethodnih kriza i da izbegne greške kao što su zamrzavanje plata, podrivanje kolektivnog pregovaranja, podizanje kamatnih stopa ili povratak na neuspelu agendu štednje.

Sindikati imaju vitalnu ulogu u osmišljavanju i sprovođenju mera za rešavanje krize troškova života i moraju biti uključeni u donošenje odluka. To znači snažan socijalni dijalog koji u potpunosti uključuje sindikate — na nacionalnom, sektorskom i nivou preduzeća — u upravljanju promenama i razvoju dogovorenih, fer i prilagođenih rešenja.

Sindikati širom EU su već preduzeli neke akcije kroz kolektivno pregovaranje i pritisak na vlade. Na primer, u julu su francuski sindikati izneli zajedničke zahteve svojoj vladi naglašavajući potrebu za prioritetnim akcijama za povećanje plata, penzija i podrške prihodima. U Češkoj je sindikalna konfederacija CMKOS ovog meseca organizovala nacionalni miting u Pragu, protestujući zbog ogromnog pada realnih prihoda i zahtevajući da radnici budu u mogućnosti da žive dostojanstveno. U Velikoj Britaniji, Kongres sindikata planira „jesen akcije“. Sledeće nedelje Kongres TUC-a će raspravljati o načinima za borbu protiv krize troškova života. Radnici i njihovi sindikati širom Evrope neće stajati po strani dok se napada životni standard. Očekuje se da će u narednim nedeljama sindikalni protesti eskalirati da će sindikati koordinirati svoje akcije.

EU i nacionalne vlade ne mogu skrenuti pogled. Radnici u Evropi su upravo prošli kroz mučan period izolacije tokom pandemije i sada se suočavaju sa novom i jednako opasnom pretnjom po svoju dobrobit. U pitanju je kredibilitet EU i potreba za akcijom je hitna.

Sledeće nedelje predsednica komisije Ursula fon der Lajen održaće govor o stanju Unije. Radnici i sindikati širom Evrope pažljivo će slušati. Potrebna nam je Evropska unija koja brani životni standard i štiti radnike i ugrožene ljude širom Evrope. Evropske institucije moraju preduzeti hitne mere za okončanje krize troškova života, a plan EKS-a u šest tačaka pruža solidnu osnovu za to.