Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da su sindikati i poslodavci juče, na početku pregovora o minimalnoj zaradi za 2025. godinu, izneli stavove o procentu povećanja, a da će država predlog saopštiti 19. avgusta, na narednom sastanku.
Stav SSSS i Ujedinjenih granskih sindikata ‘Nezavisnost’ je da bi minimalna zarada za narednu godinu trebalo da bude 60 odsto prosečne potrošačke korpe ili 61.800 dinara“, rekao je Mihajlović posle sastanka za Betu.
To bi, kako je rekao, značilo da se minimalna zarada sa sadašnjih 47.000 dinara poveća za 30 odsto, kako bi se do 2027. ostvario cilj Vlade da minimalna zarada iznosi 650 evra.
“Raduje ono što smo čuli od predstavnika Ministarstva finansija koji su rekli da su svi pokazetelji i podaci o privrednim kretanjima dobri, što nama daje osnovu da verujemo da povećanje minimalca ove godine može da bude veće nego što je bilo prethodnih godina”, rekao je Zoran Mihajlović.
Dodao je da za razliku od toga ne raduje stav poslodavaca koji su imali primedbu da teško posluju i da bi značajnije povećanje minimalca njih dosta opteretilo. To se, rekao je, kosi sa podacima od prošle godine prema kojima su privredni subjekti poslovali pozitivno i ostvarili dobitak od oko 80 milijardi evra.
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je za Betu da poslodavci smatraju da je realno povećanje minimalne zarade osam odsto, a da bi, za svaku veću povišicu, od države tražili kompenzaciju.
„Razlika u stavovima je značajna. Predstavnici države su rekli da će inflacija naredne godine biti oko tri odsto, a da će bruto domaći proizvod porasti oko 4,5 odsto, što je blizu osam odsto i to smatramo realnim povećanjem minimalne zarade“, rekao je Atanacković.
Dodao je da bi za veću stopu rasta od države tražili određene ustupke i kompenzaciju.
UGS „Nezavisnost“ je saopštio da cilj tog sindikata nikada nije bio izjednačavanje minimalne zarade sa cenom minimalne potrošačke korpe.
„Uvek smo isticali da minimalac ne treba da bude, i besmisleno je da bude, ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe“, navedeno je u saopštenju. Dodaje se da ne postoje minimalni uslovi za život, već samo uslovi za dostojanstven život svakog radnika u Srbiji.
Institut minimalne potrošačke korpe, kako je navedeno, „ne postoji nigde u Evropi osim u Srbiji, pri čemu je sramotan i ponižavajući sadržaj te iste minimalne potrošačke korpe, namenjene tročlanom domaćinstvu“.
Ističe se da je taj sindikat „usvajanjem zaključka na sednici Socijalno-ekonomskog saveta 2018. godine da se za tri godine minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom pokazao spremnost za kompromis pokušavajući da način korak napred“.
UGS „Nezavisnost“ je, kako je navedeno, na sastanku upitao predstavnike države da li se odustalo od projekcije Vlade Srbije da 2027. godine minimalna zarada bude 650 evra, ali konkretan odgovor nije dobio.
Stav SSSS i Ujedinjenih granskih sindikata ‘Nezavisnost’ je da bi minimalna zarada za narednu godinu trebalo da bude 60 odsto prosečne potrošačke korpe ili 61.800 dinara“, rekao je Mihajlović posle sastanka za Betu.
To bi, kako je rekao, značilo da se minimalna zarada sa sadašnjih 47.000 dinara poveća za 30 odsto, kako bi se do 2027. ostvario cilj Vlade da minimalna zarada iznosi 650 evra.
“Raduje ono što smo čuli od predstavnika Ministarstva finansija koji su rekli da su svi pokazetelji i podaci o privrednim kretanjima dobri, što nama daje osnovu da verujemo da povećanje minimalca ove godine može da bude veće nego što je bilo prethodnih godina”, rekao je Zoran Mihajlović.
Dodao je da za razliku od toga ne raduje stav poslodavaca koji su imali primedbu da teško posluju i da bi značajnije povećanje minimalca njih dosta opteretilo. To se, rekao je, kosi sa podacima od prošle godine prema kojima su privredni subjekti poslovali pozitivno i ostvarili dobitak od oko 80 milijardi evra.
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je za Betu da poslodavci smatraju da je realno povećanje minimalne zarade osam odsto, a da bi, za svaku veću povišicu, od države tražili kompenzaciju.
„Razlika u stavovima je značajna. Predstavnici države su rekli da će inflacija naredne godine biti oko tri odsto, a da će bruto domaći proizvod porasti oko 4,5 odsto, što je blizu osam odsto i to smatramo realnim povećanjem minimalne zarade“, rekao je Atanacković.
Dodao je da bi za veću stopu rasta od države tražili određene ustupke i kompenzaciju.
UGS „Nezavisnost“ je saopštio da cilj tog sindikata nikada nije bio izjednačavanje minimalne zarade sa cenom minimalne potrošačke korpe.
„Uvek smo isticali da minimalac ne treba da bude, i besmisleno je da bude, ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe“, navedeno je u saopštenju. Dodaje se da ne postoje minimalni uslovi za život, već samo uslovi za dostojanstven život svakog radnika u Srbiji.
Institut minimalne potrošačke korpe, kako je navedeno, „ne postoji nigde u Evropi osim u Srbiji, pri čemu je sramotan i ponižavajući sadržaj te iste minimalne potrošačke korpe, namenjene tročlanom domaćinstvu“.
Ističe se da je taj sindikat „usvajanjem zaključka na sednici Socijalno-ekonomskog saveta 2018. godine da se za tri godine minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom pokazao spremnost za kompromis pokušavajući da način korak napred“.
UGS „Nezavisnost“ je, kako je navedeno, na sastanku upitao predstavnike države da li se odustalo od projekcije Vlade Srbije da 2027. godine minimalna zarada bude 650 evra, ali konkretan odgovor nije dobio.
