Poslodavci rešenje vide u progresivnom oporezivanju zarada. Ministarstvo rada se još ne oglašava.
Olgica Jovanović radi za minimalnu platu i uz suprugovu zaradu, tek nešto veća od njene i sa dvoje dece, kaže da živi vrlo teško.
“Dok platim struju, infostan i druge režije, nama ne ostane od toga ni za deset dana života za hranu, da ne pričam, treba i za higijenu, da se obučemo. Kad idem u prodavnicu da pazarim sa 2.000 dinara jednu kesicu kupim i to su samo namirnice, od toga ne može da se živi mesec dana”, priča Olgica Jovanović.
U Samostalnom sindikatu kažu da su na Socialno-ekonomskom savetu tražili ponovne pregovore o minimalnoj ceni rada zbog toga što je potrošačka korpa u poslednja dva meseca prošle godine porasla hiljadu dinara, a još toliko je poskupela do aprila ove godine.
“Doći će do rapidnog pada životnog standarda zaposlenih u Srbiji i mislimo da je krajnje vreme da sednemo i otpočnemo pregovore koji će značiti jedan značajniji skok plata kako bismo izdržali ovo što nas očekuje u ovoj godini”, navodi Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Kriza je pogodila i poslodavce jer su mnogi od njih imali potpisane ugovore u evrima, a inflacija je i u evrozoni dostigla 7,5 odsto. Poslodavci smatraju da minimalna zarada ne treba da bude oporezovana.
“Sa progresivnim oporezivanjem plata mi bismo došli do toga da kroz minimalnu cenu rada stignemo i prestignemo potrošačku korpu koliko košta. Međutim koliko god poslodavci i sindikati tražili tako nešto – Vlada je nema na te stvari”, ukazuje Boško Savković iz Unije poslodavaca Srbije.
A Vlada je i najveći poslodavac, pa od nje i zavisi minimalna cena rada. Da li će i kada biti razgovora o povećanju minimalca i ostalim zaradama i penzijama, nismo uspeli da saznamo u Ministarstvu rada.
Izvor:RTS
