Delegacija Saveza samostalnih sindikata Srbije razgovarala je danas sa predsednikom Vlade Srbije prof.dr Đurom Macutom o problemima sa kojima se suočavaju zaposleni u javnom i realnom sektoru.
Na sastanku u zgradi vlade, kojem su prisustvovali predsednik SSSS Zoran Mihajlović, potpredsednici Veća Zoran Marković i Bosiljka Jovanović i predsednica Samostalnog sindikata kulture Srbije Dragana Đorđević, ukazano je na kompresiju plata koju je u javnom sektoru izazvalo povećanje minimalne zarade, kao i na probleme u realnom sektoru koji su doveli do otpuštanja velikog broja radnika.
Marković je apostrofirao aktuelne i ozbiljne izazove sa kojima se suočavaju zaposleni i fabrike u dva ključna industrijska segmenta – odbrambenoj i automobilskoj industriji.
On je naglasio da su, usled obustave izvoza naoružanja i vojne opreme od 23. juna 2025. godine, zaposleni u fabrikama odbrambene industrije zabrinuti za svoj radni status, ali i za opstanak samih preduzeća.
Zbog nedostatka posla, određeni broj radnika nalazi se na plaćenom odsustvu, dok su magacini uglavnom popunjeni usled nemogućnosti izvoza. Izostanak novih ugovora dodatno povećava rizik od smanjenja obima proizvodnje, pa čak i potencijalnog gašenja pojedinih fabrika, dodao je on.
Prema rečima Markovića, smanjenje proizvodnje automobila i pratećih proizvoda u Evropskoj uniji direktno utiče na domaću automobilsko-prerađivačku industriju, dovodeći do smanjenja potrebe za radnom snagom.
Zaposleni koji su tokom 2025. godine bili na plaćenom odsustvu, ukupno njih 12.640, predstavljaju potencijalnu grupu radnika koja bi mogla ostati bez radnog angažovanja.
Na sastanku je dogovoreno da se u najkraćem roku, u saradnji sa resornim ministarstvima, organizuju hitni sastanci i formiraju radne grupe, čiji bi zadatak bio da se sistematski i efikasno pristupi rešavanju nagomilanih problema u realnom sektoru, sa ciljem očuvanja radnih mesta i stabilnosti industrijske proizvodnje u Srbiji.
Bosiljka Jovanović je upoznala predsednika vlade sa problemima koje je izazvala kompresija zarada u javnom sektoru, zbog čega se brišu razlike među zanimanjima, a radnici sa višim koeficijentima dobijaju realno manja povećanja, dok veliki deo zaposlenih dobija tek nešto višu platu od minimalne, što je najizraženije u delatnosti kulture.
Govoreći o zahtevima sindikata, Jovanović je na sastanku zatražila da vlada obezbedi povećanje svih plata za isti apsolutni iznos za koji raste prosečna minimalna zarada na mesečnom nivou, kao i da budu izmenjeni važeći propisi koji uređuju primanja u javnim službama radi utvrđivanja visine naknade troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za zaposlene.
Na sastanku u zgradi vlade, kojem su prisustvovali predsednik SSSS Zoran Mihajlović, potpredsednici Veća Zoran Marković i Bosiljka Jovanović i predsednica Samostalnog sindikata kulture Srbije Dragana Đorđević, ukazano je na kompresiju plata koju je u javnom sektoru izazvalo povećanje minimalne zarade, kao i na probleme u realnom sektoru koji su doveli do otpuštanja velikog broja radnika.
Marković je apostrofirao aktuelne i ozbiljne izazove sa kojima se suočavaju zaposleni i fabrike u dva ključna industrijska segmenta – odbrambenoj i automobilskoj industriji.
On je naglasio da su, usled obustave izvoza naoružanja i vojne opreme od 23. juna 2025. godine, zaposleni u fabrikama odbrambene industrije zabrinuti za svoj radni status, ali i za opstanak samih preduzeća.
Zbog nedostatka posla, određeni broj radnika nalazi se na plaćenom odsustvu, dok su magacini uglavnom popunjeni usled nemogućnosti izvoza. Izostanak novih ugovora dodatno povećava rizik od smanjenja obima proizvodnje, pa čak i potencijalnog gašenja pojedinih fabrika, dodao je on.
Prema rečima Markovića, smanjenje proizvodnje automobila i pratećih proizvoda u Evropskoj uniji direktno utiče na domaću automobilsko-prerađivačku industriju, dovodeći do smanjenja potrebe za radnom snagom.
Zaposleni koji su tokom 2025. godine bili na plaćenom odsustvu, ukupno njih 12.640, predstavljaju potencijalnu grupu radnika koja bi mogla ostati bez radnog angažovanja.
Na sastanku je dogovoreno da se u najkraćem roku, u saradnji sa resornim ministarstvima, organizuju hitni sastanci i formiraju radne grupe, čiji bi zadatak bio da se sistematski i efikasno pristupi rešavanju nagomilanih problema u realnom sektoru, sa ciljem očuvanja radnih mesta i stabilnosti industrijske proizvodnje u Srbiji.
Bosiljka Jovanović je upoznala predsednika vlade sa problemima koje je izazvala kompresija zarada u javnom sektoru, zbog čega se brišu razlike među zanimanjima, a radnici sa višim koeficijentima dobijaju realno manja povećanja, dok veliki deo zaposlenih dobija tek nešto višu platu od minimalne, što je najizraženije u delatnosti kulture.
Govoreći o zahtevima sindikata, Jovanović je na sastanku zatražila da vlada obezbedi povećanje svih plata za isti apsolutni iznos za koji raste prosečna minimalna zarada na mesečnom nivou, kao i da budu izmenjeni važeći propisi koji uređuju primanja u javnim službama radi utvrđivanja visine naknade troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za zaposlene.
